Jedna od najpopularnijih varalica svih vremena na severnoameričkom kontinentu u Evropi se još uvek prilično retko koristi. Stoga nije ni čudno što o spinerbejtovima još ne znamo dovoljno i što veoma mali broj ribolovaca ume da iz njih izvuče maksimum, oko čega se zaista vredi potruditi.
Neki veštački mamci ni po čemu ne liče ni na šta čime se bilo koja riba hrani. Spinerbejtovi (»suknjice«) sasvim su sigurno među takvima. Komad žice, oblika nalik latiničnom slovu »V« zaokrenutom za 90º u smeru kazaljke na satu, na čijem se gornjem kraku nalaze jedno ili dva rotirajuća metalna krilceta (poput onih na standardnim leptirastim varalicama), dok se donji krak završava povelikom jednokrakom udicom skrivenom u »suknjici« od silikonskih tračica, na prvi pogled kod neupućenih i neiskusnih varaličara izaziva podsmeh, nepoverenje ili mešavinu takvih osećanja. No uprkos tome, spinerbejt je jedan od najlovnijih mamaca svih vremena, pre svega za štuku i basa.
Međutim, primetio sam i da spinerbejtovi umeju da zaintrigiraju ribolovce, ali da često ta »ljubav« nije dugog veka. Mnogi njima pecaju neko vreme, isprva podstaknuti činjenicom da uopšte uspevaju da uhvate ribu na nešto tako neobično, a potom, kada ulovi ne idu u korak sa njihovim očekivanjima, odustanu i vrate se dugogodišnjim favoritima, ubeđujući sebe kako »suknjica« jednostavno nije na našim vodama upotrebljiva kao u SAD, odakle dolazi. Siguran sam, međutim, da je to potpuna zabluda, koja u najvećem broju slučajeva potiče od toga što mnogi ribolovci koriste najjeftinije (i najlošije) varalice ovog tipa, a uz to ih vode uvek na isti jednolični način, ravnomernim okretanjem ručice čekrka. A između takvog pristupa i vođenja znalački odabranog spinerbejta na način najprimereniji situaciji i ribi koju želimo da uhvatimo razlika je kao između neba i zemlje.
Uviđajući razočaranje mnogih mojih prijatelja i poznanika učinkom varalica ove vrste, pripremio sam jedan mali serijal tekstova, kojim ću pokušati da zainteresovane uputim u ono najvažnije što o »suknjicama« treba znati, kao i o finesama njihove upotrebe koje provereno donose najbolje rezultate. Krenućemo, naravno, od osnovnih karakteristika i kvaliteta ovog meni veoma dragog veštačkog mamca, na koji uspešno lovim skoro četvrt veka.
NEZAKAČIVOST ili, bolje rečeno, lako prolaženje kroz granje, travu i drugi krš, od kog udicu »tvrdo« usađenu u otežanje štiti gornji krak žice, koji nosi krilce (ili krilca), osnovna je odlika ove vrste veštačkih mamaca, koja joj donosi značajnu prednost u odnosu na većinu ostalih (ima još mnogo teško zakačivih mamaca, ali kod većine je udica skrivena u telu varalice... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 416-)