Fider je unapređena verzija dubinskog ribolova, u kojoj se koriste štapovi sa izrazito osetljivim vrhovima od punog fiberglasa ili karbona, dok su olova zamenjena hranilicama raznih oblika, veličina i težina. No ova nova tehnika ni slučajno nije efikasna sama po sebi, i kao i sve ostale, uspeh će nam doneti samo ukoliko joj pristupimo ozbiljno i aktivno, nastojeći da u svakoj situaciji budemo maksimalno efikasni. S obzirom na to da je fider zasnovan na preciznom prihranjivanju, koje je za ribolovca tim jednostavnije što je voda plića i sporija, jasno je da pecanje na velikim dubinama predstavlja poseban izazov i da traži naročito angažovan pristup kako bi se izbegle sve moguće greške i problemi koji iz njih proističu.
Dubina do 3 m se u fideru smatra malom i na njoj je na stajaćicama najlakše pecati. Već tamo gde je srednja, tj. između tri i pet metara, uspeha neće biti bez pravilnog pristupa, a tamo gde je velika (preko 5 m) pogotovo. Ali imajte u vidu i to da već na tekućicama sa malom i srednjom dubinom moramo primenjivati mnoga rešenja kao na dubokim stajaćim vodama, te da ribolov fiderom na rekama dubljim od pet metara predstavlja izuzetno težak zadatak, kom mogu uspešno odogovoriti samo najveštiji i najbolje pripremljeni ribolovci. Nadam se da će saveti koji slede pomoći manje iskusnim kolegama da se bolje snađu u fideru na dubljim vodama i da na njima ubuduće bolje prolaze i pecaju uz manje problema... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 329-)