Ciljani lov krupnog soma je ekstremna disciplina, koja od ribolovca traži mnogo upornosti, odricanja i truda. Za uspeh nije dovoljno pronaći ribu i navesti je da uzme mamac koji joj nudimo. Moramo u rukama imati i pribor od prvog do poslednje detalja sastavljen tako da može da izdrži sva iskušenja borbe sa nekoliko desetina kilograma teškim orijašem.
Ova priča ne počinje u subotu 29. marta, na dan kad sam na Tisi upecao ribu svog života, već nekih 10 meseci ranije. Te večeri sam na Tamišu na nimalo prijatan način naučio šta znači ozbiljan lov na soma. Iako sam koristio srednje jak pribor, nisam mogao da zaustavim alu koja je odmah nakon što sam kontrirao krenula ka svom skrovištu, nekoliko desetina metara udaljenoj rupi sa panjevima, gde je legla i nije se pomerila dok nisam pokidao strunu u pokušajima da je pokrenem. Nesigurnost u opremu, tj. strah da bi neki deo pribora mogao popustiti ako pokušam da na silu odgovorim silom, koštali su me tada krupnog soma, koji bi sigurno bio moja dotad najveća riba da sam uspeo da ga savladam.
Zbog tog događaja sam se noćima prevrtao po krevetu i razmišljao da li sam mogao nešto drugačije da uradim kako bih izvadio kapitalca. A pošto sam po prirodi uporan, rešio sam da prihvatim to što sam doživeo kao izazov i da sledećeg velikog soma dočekam spreman. Kupio sam jači štap i strunu, debele monofile za predveze, te jake kopče i odgovarajuće udice, tako da sam bio siguran da nema slabih tačaka.
Naoružan pouzdanim priborom, ali i istrajnošću, počeo sam da tražim soma gde god bih načuo da se javlja i svuda gde sam odranije znao da se hvata. Rezultata u prvim izlascima ovog proleća nije bilo, ali nisam ni pomišljao na odustajanje, pa sam odlučio da povoljnu hidrološku situaciju na Tisi (blagi nadolazak i brz protok) iskoristim za tri uzastopna odlaska na vodu. Prvog dana sam na njoj dočekao mrak... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 347-)