Z
ahvaljujući obilnim kišama, Tisa je u proleće izrazito nadošla, ispunila kubike i omogućila uspešan mrest svih vrsta riba. Međutim, potom je počela veoma brzo da se povlači – nivo joj je pao čak četiri metra za mesec dana. U tom periodu pojavili su se milioni komaraca, a ribolov sa obale otežavalo je i blato, zbog koga se mnogim izglednim pozicijama kopnenim putem nije moglo prići, pa većina onih koji nemaju čamac tada nije ni pecala na ovoj reci.
Za vreme opadanja, grabljivice su, kao i uvek u takvoj situaciji, bile najaktivnije na ulivima vode iz kubika u Tisu, kroz koje su u reku, sa vodom koja se povlačila, dospevali tek izmrešćena mlađ i razne larve insekata. Na takvim mestima, na kojima se moglo pecati od jutra do večeri, preko dana su se najčešće javljali bucov i sitna štuka, dok su pred mrak hvatani uglavnom mali smuđevi i pokoje somče. Nezasiti pojedinci su danima bukvalno punili džakove štukicama, bucovčićima i smuđarcima ne većim od 20 cm, a ribočuvara u tom periodu nisam sreo, premda sam veoma često izlazio na Tisu.
ALI I U USLOVIMA NAGLOG OPADANJA vode se na pojedinim pozicijama sa obale mogao loviti i krupniji smuđ, naravno uz oprezno kretanje po žitkom blatu. Ja sam veoma dobro prolazio na jednoj lokaciji sa odsečenom obalom, uz koju je dubina, kada sam tu počeo da pecam, odmah iznosila dva metra. Tuda su svake večeri proplivavala velika jata kauglera, idući uzvodno ka mestu na kome će provesti noć. I smuđevi su to otkrili, tako da su na večeru dolazili uvek u isto vreme i intenzivno se hranili ravno 20 minuta, dižući se iz dubine i saterujući jato kauglera uz samu obalu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)