Tri ključna zabaca

U pe­ri­o­du ka­da su smuđ i štu­ka u za­bra­ni, a som tek po­či­nje da se ja­vlja, blin­ke­ra­ši sa na­ših ve­li­kih rav­ni­čar­skih re­ka ne­ma­ju mno­go iz­bo­ra, pa se mno­gi okre­ću bu­co­vu. Iako još ne ra­u­bu­je kao u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne i ni­je to­li­ko agre­si­van, mo­že­mo ga uspe­šno lo­vi­ti na bar tri vr­ste lo­ka­ci­ja i na ne­ko­li­ko na­či­na

Se­zo­na lo­va bu­co­va va­ra­li­com po­či­nje već sa ka­len­dar­skim kra­jem zi­me i pr­vim iole oset­ni­jim po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re vo­de, u ko­joj se ži­vot ta­da la­ga­no bu­di, što se mo­že pre­po­zna­ti po po­ja­vi naj­sit­ni­jeg ke­de­ra u ti­ša­ci­ma u pri­o­ba­lju, duž du­bljih li­ma­na i vr­tlo­žnih to­ko­va. Po ti­hom i sun­ča­nom vre­me­nu, sit­ni ke­der ja­vlja se uče­sta­li­je, a u naj­to­pli­jem de­lu da­na mo­gu­će je vi­de­ti i po­ne­ki ma­nji ra­ub bu­co­va. Tih pr­vih zna­ko­va ak­tiv­no­sti bu­co­va ne­ma mno­go i svu­da, ali ka­da ih jed­nom uoči­mo na ne­kom me­stu, mo­že­mo ih tu, pri slič­nim uslo­vi­ma, oče­ki­va­ti sva­ke go­di­ne. Bu­cov je u ovom pe­ri­o­du ak­ti­van na dva na­či­na i na dve­ma vr­sta­ma po­zi­ci­ja. Na dnu je nje­go­va ak­tiv­nost mla­ka i uspo­re­na, dok je ne­što agre­siv­ni­ji u sred­njim slo­je­vi­ma i u pri­o­ba­lju. U pr­vom slu­ča­ju – a to je po pra­vi­lu u du­bo­kom spo­red­nom to­ku re­ke, u zi­mov­ni­ci­ma be­le ri­be – bu­co­vu tre­ba po­nu­di­ti ma­mac ko­ji mu je u skla­du sa ras­po­lo­že­njem.

ULA­ZI U ZI­MOV­NI­KE, BRO­DO­GRA­DI­LI­ŠTA i du­bo­ke za­li­ve ili du­bo­ki pla­toi uz pri­sta­ni­šta, ko­je ka­rak­te­ri­šu spor tok ili bla­ga vr­tlo­žna stru­ja­nja, u zim­skim me­se­ci­ma su oku­plja­li­šta be­le ri­be. Ri­ba se u hlad­noj vo­di po­na­ša uspo­re­no, ali se kre­će i hra­ni. A ve­ća kon­cen­tra­ci­i­ja sit­ne be­le ri­be uvek zna­či i pri­su­stvo gra­blji­vi­ce, pa su i bu­co­vi u bli­zi­ni i vre­ba­ju ma­nje ri­bi­ce ko­je se iz­dvo­je iz ja­ta. Na ova­kvim po­zi­ci­ja­ma se oku­plja­ju uglav­nom ma­nji bu­co­vi, te­ški do ki­lo­gra­ma. Na­la­ze se na dnu, na naj­du­bljim me­sti­ma, i ka­da pro­na­đe­mo zo­nu sa ve­ćom kon­cen­tra­ci­jom be­le ri­be, mo­že­mo oče­ki­va­ti da će na ru­bo­vi­ma ja­ta bi­ti i bu­co­va. Uslo­vi za us­pe­šan ri­bo­lov u ta­kvim okol­no­sti­ma su ni­ska i bi­stra vo­da, mir­no i sun­ča­no vre­me bez ve­tra, a ako je uz to re­ka u ma­njem po­ra­stu, pa la­ga­no te­če na ula­zu u zi­mov­nik, šan­se za us­pe­šan ri­bo­lov su mak­si­mal­ne.

Moj do­bit­ni me­tod u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji je tzv. du­bin­sko va­ra­li­ča­re­nje, na kom­bi­no­va­ni si­stem sa stri­me­ri­ma i mi­ni-dži­go­vi­ma, op­te­re­će­nim šta­pi­ća­stim te­gom ili ti­rol­skim drv­ce­tom te­ži­ne do 10 gra­ma. S ob­zi­rom na to da lo­vi­mo ri­bu ko­ja je na dnu, na du­bi­ni ve­ćoj od 5 m, pri­stup me­stu u ovom slu­ča­ju ne­ma uti­ca­ja na po­na­ša­nje bu­co­va. Po­treb­no je zna­ti gde su de­pre­si­je, a ako nam te­ren ni­je po­znat, ta­kva udu­blje­nja tre­ba pro­na­ći sa ne­ko­li­ko da­ljih iz­ba­ča­ja i vo­đe­njem te­ga po dnu, raz­li­či­tim pu­ta­nja­ma.

Si­stem po­tom iz­ba­cu­je­mo ono­li­ko da­le­ko ko­li­ko je po­treb­no da lo­ci­ra­no udu­blje­nje pre­ba­ci­mo za ne­ko­li­ko me­ta­ra. Na­kon pa­da te­ga na dno po­či­nje­mo sa po­vla­če­njem si­ste­ma, ko­ji tre­ba da ide pra­vo­li­nij­ski, spo­ro i ta­ko da se teg ne odva­ja od dna sve do iz­la­ska iz zo­ne u ko­joj je mo­gu­će pri­su­stvo bu­co­va. Na­pa­di bu­co­va na ova­ko vo­đe­ne mam­ce su re­zant­ni, ali ma­nje agre­siv­ni ne­go što je slu­čaj u to­pli­joj vo­di, a ni­je ret­kost da se u jed­nom za­ba­ča­ju i na ma­log si­li­kon­ca i na stri­mer ulo­vi po ri­ba. Ka­ko je ve­ći­na ta­ko ulo­vlje­nih bu­co­va te­ška do 500 g, tre­ba ih pa­žlji­vo oslo­bo­di­ti udi­ce i vra­ti­ti u vo­du... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 424-)