Otkako se ispostavilo da je tolstolobika, iako se hrani planktonom, moguće pecati na sportski način, sve više plovkaroša posvećuje se ciljanom lovu te snažne ribe, koja brzo raste i može težiti i preko 40 kilograma. Jedan od kolega koji je odavno počeo da upražnjava ovu disciplinu prenosi ovim tekstom svoja najvažnija zapažanja
Ribolovom se bavim dugi niz godina, ali sam prošle sezone po prvi put posvetio mnogo vremena lovu tolstolobika – prave sportske ribe, izuzetno snažne i izdržljive, koja nam pri pecanju finim priborom pruža mnogo zadovoljstva jer se odlično bori do poslednjeg trenutka (pa čak ume i iz čuvarke da iskoči ako je ne obezbedimo). Ta riba, veštački uneta u naše vode, odlično se adaptirala i mresti se svuda gde je temperatura za to dovoljno visoka, pa uveliko potiskuje autohtone vrste budući da jede plankton i druge sitne organizme, tj. prirodnu hranu mlađi svih drugih riba (verujem da uzgredno pojede i dosta same mlađi, jer se hrani kao kitovi, usisavanjem vode i njenim ispuštanjem kroz škrge, dok joj čvrsti sastojci ostaju u organizmu).
Dugo se smatralo da je tolstolobika nemoguće loviti na sportski način, ali je odavno dokazano da to ipak nije tačno, te da ga možemo pecati veoma uspešno i na plovak i fider tehnikom, tj. dubinskim metodom uz upotrebu hranilice. Ovoga puta opisaću vam kako ga hvatam na plovak, na stajaćicama (barama, jezerima i kanalima) i na sporim rekama.
PRIHRANA. Glavni faktor uspeha u pecanju tolstolobika je »magla« od retke hrane, u koju jato ovih riba uđe i intenzivno je usisava, pa svako malo i naša namamčena udica završi u ustima neke od njih. Količina hrane koja se tom prilikom koristi je ogromna – ponekad za celodnevno pecanje možemo utrošiti i 40 litara, jer veliko jato ovih krupnih »bikova« može mnogo da pojede, pa ga ne možemo sa nekoliko litara primame privući i iole duže zadržati u zoni pecanja.
Hrana se sastoji od veoma sitnih sastojaka, koji treba da lebde tik iznad dna, praveći »oblak«, koji je neodoljiv za tolstolobika. Ja koristim praktično istu hranu i za tekuću i za stajaću vodu, s tim što smesa za stajaćicu mora da bude znatno rastresitija. Moja primama je mešavina prezle (hlebnih mrvica), najfinijeg kukuruznog brašna, starog hleba i neke lake brašnaste hrane za lov kauglera i druge bele ribe u površinskom sloju. Osnovno je da svi sastojci budu sitni i lagani, te da ih sve temeljno izmešamo na suvo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 397-)