Nikakvo iskustvo i znanje ne mogu pomoći u situacijama kada riba ne radi. Ali kada od kolega stigne informacija da su posle dužeg vremena počeli da se javljaju krupniji smuđevi, tada svakako vredi izaći na vodu i dobro prečešljati izgledne pozicije, a u ovom periodu i pri visokom vodostaju to su pre svega kamenjari sa izraženom promenom dubine i ne preterano brzom vodom.
Početak druge polovine ove godine su obeležili neuobičajeno visoki i promenljivi vodostaji Dunava, pogotovo u gornjem delu toka kroz našu zemlju. Shodno tome i rezultati koje smo u lovu smuđa na ovoj reci ostvarivali drugari sa kojima redovno pecam i ja uglavnom su bili skromni, najviše zbog toga što smo zbog vodostaja prilično smanjili broj ciljanih izlazaka na tu ribu. Jedini od prijatelja koji je u tom periodu povremeno imao boljih rezultata u lovu te grabljivice džigovanjem bio je Milan Erdelj. S vremena na vreme je i po velikoj vodi imao solidne ulove, pre svega zahvaljujući tome što je bio među retkima koji su pokušavali ozbiljnije da pecaju.
KONAČNO DOČEKAVŠI DA POSLEDNJI veliki septembarski talas protutnji i da voda krene u opadanje i lagano bistrenje, nas nekoliko počeli smo da planiramo i zajedničke izlaske na vodu.
Subota 27. septembar je bio dan koji obećava, ali sam ja zbog zdravlja i obaveza ipak odlučio da propustim celodnevni ribolov, dok su Milan i Aleksandar Đuka Jurišić otišli na Dunav. Dogovorili smo se da mi jave rezultate, što sam celog dana željno iščekivao. Međutim, poruka je stigla tek oko 20 č, ali su cifre od kojih se sastojala bile dovoljne da sednem u kola i krenem ka reci odmah nakon što sam poslao sms: »Dolazim da vas slikam!«.
Drugari su po izlasku iz čamca pred objektiv aparata izneli tri ribe. Smuđevi od 1,3 i 1,8 kilograma su za naše uslove prosečni, ali je onaj treći, dug 84 cm i težak 5,74 kg kapitalac kakav se kod nas ne lovi baš svakog dana. Ukupno uzev, bio je to sjajan ulov posle dužeg posnog perioda. Posle slikanja smo seli na kafu i prijatelji su mi ispričali kako je tekao dan. Iako su isprobali mnogo pozicija i prezentacija smuđevi se uopšte nisu javljali. Ipak, uporno su ih tražili dalje, a sve tri ribe su im se javile za 15 minuta, u sumrak, na poziciji blizu obale, zaklonjenoj od glavne matice, što deluje kao sasvim logično, jer je voda još uvek bila mutna, brza i za oko dva metra iznad nivoa na koji smo navikli. Đuka je po veličini srednjeg od tih smuđeva ulovio na Orka Sirenu od 15 cm, dok su obe Milanove ribe uzele 12 cm dugog šeda istog proizvođača. U razgovoru smo se složili smo se da bi i sutra valjalo biti na vodi, ali da izlazak treba da bude kraći, tj. ograničen na predvečerje. Pošto mi je takav raspored mnogo više odgovarao, odlučio sam da se pridružim... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 361-)