Dugi teleskopi sa vođicama nezaobilazan su deo pribora plovkaroša sa velikih reka koji pecaju vožnjom plovka, a dosta se koriste i na velikim i dubokim stajaćicama. Bolonjezima, kako se takvi štapovi često nazivaju, hvataju se mirne ribe svih veličina, od kauglera i sitnih bodorki, do kapitalnih tolstolobika i šarana, i skoro da nema plovkaroša koji nema bar neki takav štap. Ali mnogi iz neznanja pri rukovanju bolonjezima greše, što često može i skupo da ih košta
Bolonjez je teleskopski štap sa vođicama, isključivo namenjen pecanju na plovak, koji se proizvodi u više dužina (okvirno u rasponu od 4 do 8 m), a na našim vodama se najčešće koriste modeli od pet i šest metara. Skoro bez izuzetka, štapovi ovog tipa imaju onoliko segmenata koliko su metara dugi (te im je transportna dužina uglavnom nešto preko jednog metra).
Kao u svakom vidu ribolova, tako je i u slučaju bolonjeze tehnike bitno odabrati štap shodno tome šta i gde pecamo. Teleskopi ovog tipa najčešće se dele na one za reku, koji su uglavnom nešto veće težine bacanja, i na one za stajaćice – sa manjom težinom bacanja. Po mom mišljenju, nije moguće jednim štapom ovog tipa pokriti sve situacije na vodi, tj. sve vidove plovkarenja za koje se bolonjezi koriste, ali ako neko ko je fokusiran na druge ribolovne tehnike želi da u svom arsenalu ima jedan ovakakav štap, kojim bi pokrio različite varijante bolonjeze pecanja, preporučio bih mu da uzme neki srednje snage (medium), tj. deklarisane težine bacanja od 20 ili 30 g i dužine šest metara.
BOLONJEZI ZA JEZERO su uglavnom manje težine bacanja – 10 ili 20 g, a najčešće se upotrebljavaju oni dužine šest i sedam metara. Pomenuta težina bacanja, naravno, ne znači da su ovi štapovi namenjeni tome da bacaju plovke nosivosti između 10 i 20 g (tj. sisteme te težine), već nam okvirno ukazuje koliko snage ima štap i kakve je »oštrine«. Bolonjezima se na stajaćicama ponajpre peca bela riba (deverika, bodorka, babuška...), koja ima veoma mekana usta, pa bismo koristeći jači štap, koji se ne savija dovoljno, izgubili većinu jedinki koje se nađu na udici, jer se štap ne savija dovoljno i ne amortizuje pokrete ribe, zbog čega se na mestu uboda na njenim ustima napravi šupljina dovoljno velika da udica lako izleti, tj. da se lovina oslobodi pre nego što je prihvatimo.
Dužinu biramo prema karakteristikama voda na kojima najčešće pecamo, a pre svega prema dubini. Poželjno je da dubina bude bar pola metra ili metar manja od dužine štapa, radi lakšeg zabacivanja sistema sa fiksnim plovkom. Preporučena debljina osnovnog najlona za jezersko pecanje je od 0,14 do 0,16 mm, dok predvez treba da je tanji za broj ili dva (tj. za 0,02 do 0,04 mm). Naravno, to važi za pecanje gorepomenute bele ribe, dok je za lov šarana ili drugih krupnih ciprinida neophodan robusniji pribor.
BOLONJEZI ZA REKU bi trebalo da budu nešto jači, deklarisane t.b... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 444-445-)