Sve je više ribolovaca koji se ne zadovoljavaju korišćenjem kupovnih primama, već im dodaju razne sastojke kako bi im promenili karakteristike na način najprimereniji konkretnim uslovima ribolova. Zahvaljujući tome raste i prodaja lomljenog i mlevenog keksa, namirnice koju rado jedu ne samo ljudi nego i mnoge ribe
Mleveni keks je obavezan sastojak svih brašnastih prihrana za ribu. Njegov udeo varira, ali kada ga koristimo za spravljanje osnove, kreće se u rasponu od 10 do 40 odsto (u nekim smesama može ga biti i malo više). Često se keks i naknadno dodaje primami, a ako znamo šta želimo da dobijemo i kako da to postignemo, možemo ga u toj varijanti upotrebljavati praktično bez ograničenja u količini. Keks je prvenstveno namenjen pojačavanju organoleptičkih osobina – mirisa, ukusa i hranljivog sastava. Njegovim dodavanjem se umereno pojačava hranljivost, i to pre svega udeo belančevina i ugljenih hidrata. Miris i ukus se takođe unapređuju, ali s obzirom na to da oni u keksu nisu koncentrovani, već u tzv. izbalansiranom obliku, nisu previše intenzivni, što je dobro, naročito na otvorenim vodama, na kojima riba nije naviknuta na »hemiju« (tj. na visokokoncentrovane mirise).
O STRUKTURI KEKSA koji koristimo treba voditi računa, bilo da je on deo osnovne smese ili dodatak nekoj gotovoj, jer od nje umnogome zavise svojstva hrane i efekti koje će dati. Neke vrste keksa su »baršunaste« i rastresite, pa u tom pravcu menjaju i hranu, dok druge znaju da učine miks veoma lepljivim (posebno medenjaci). Keks sitnije strukture može prilično da zamuti vodu, pa je obavezan sastojak (i čest dodatak) u primamama za sitnu ribu, kao i u onima koje koristimo kada je voda bistra.
NEKI RENOMIRANI PROIZVOĐAČI, kao što su Sensas, Van den Eynde i sijaset drugih, mleveni keks (biskvit) i razne medenjake proizvode u svojim pogonima za svoje potrebe ili ih eventualno naručuju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 444-445-)