Sa evidentnim opadanjem broja smuđeva u većini naših voda, pa i u Savi, lov krupnih komada postaje sve teži i sve izazovniji. To se videlo i početkom ove zime, kada je na nekad izuzetno produktivnim terenima u donjem toku ove reke bilo potrebno mniogo truda, znanja i traganja da bi se došlo do ulova. A na sve to nadovezalo se u udarnom periodu i čudno ponašanje ove cenjene grabljivice
Minula jesen na Savi na širem području Obrenovca, gde najčešće pecam, nije donela očekivane rezultate u varaličarenju smuđa. Ulovi su bili sporadični, a ribe pretežno sitne, uz tek poneku od 3-4 kg, što je malo uporedi li se s tim kako smo moji prijatelji i ja tu prolazili prethodnih godina, i uzmu li se u obzir uloženo vreme te činjenica da lovimo iz čamaca i vrlo redovno izlazimo na vodu.
Vodostaj je varirao, pa je bilo nekoliko manjih nadolazaka, pri kojima bi se nešto i upecalo, ali generalno smuđa u Savi ima vidno manje nego ranijih godina. Mogu slobodno da kažem da 90% proverenih terena sada nije davalo ribu, što je poražavajuće, te sam bio primoran da idem sve dalje i ispitujem deonice na koje sam ređe odlazio prethodnih sezona, a traženje smuđa ličilo je na traženje igle u plastu sena. Nekada smo tačno znali gde možemo da očekujemo smuđa, u koje doba godine i po kakvim hidrološkim uslovima, a odstupanja su bila minimalna. Poslednjih meseci, pokušaj da lovim po tom šablonu jednostavno nije davao rezultate. Verovatno je mnogima koji ovo čitaju, a imaju više iskustva, poznat onaj osećaj kada pogledate vodostaj i ostale parametre i odete na provereno mesto, na kom sve miriše na ribu i u svakom hicu očekujete udarac, ali do toga ne dođe, a zatim menjate pozicije jednu za drugom bez rezultata i na kraju vam ništa ne bude jasno. Ribe očigledno ima malo, što je posledica dugogodišnje prevelike ribokrađe, ali i velikog pritiska nesavesnih ribara i ribolovaca, pogotovo na tržišno zanimljive vrste. No početak decembra je doneo neku nadu za bolje ulove, koji su i usledili.
SAVA JE TADA OPET malo porasla, a voda se blago zamutila (»pobelela«), što je donelo osrednje rezultate, tj. ponekog pristojnijeg smuđa, ali je nakon stagnacije i blagog opadanja, 11. decembra smuđ krenuo intenzivnije da se javlja na određenim lokacijama. Konačno su proradili i krupniji primerci, prosečne težine preko 2 kg, a bilo je i duplo težih (do 5 kg). To se nastavilo izvesno vreme i nakon što je voda prestala da opada, te je tako riba baš dobro radila par dana uoči nadolaska do kog je došlo 13. decembra.
Meni je posebno interesantno bilo to kako je smuđ uzimao varalice u tih nekoliko dana. Pecao sam ga na dubini od nekih 6-7 m, na dvadesetak metara od obale, na mestima sa umereno snažnim protokom i sa dnom prošaranim granjem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 444-445-)