Kada se temperatura vode približi tački mržnjenja, čak i one ribe koje su i u takvim uslovima aktivne nastoje da troše što manje energije i nisu raspoložene za ma kakvu jurnjavu za potencijalnim plenom. Ipak, i u takvim uslovima je moguće uspešno loviti grgeče laganim varaličarenjem, ukoliko odaberemo pravu taktiku, tj. ako ih potražimo na pravim mestima i ponudimo im odgovarajući mamac na način kom neće moći da odole
Na našem podneblju i u najhladnijem delu godine led je na većini voda najčešće nedovoljno čvrst da bi se lovilo sa njega (tj. kroz oduške). Ali veoma su retke i zime poput ove – takve da se od decembra do februara može na skoro svim ravničarskim vodama pecati praktično bez pauze. Sticajem okolnosti, ja sam najveći broj izlazaka posvetio sve popularnijem varaličarenju bandara (grgeča) na stajaćicama oko Bele Crkve, a to vreme sam iskoristio da u praksi proverim mnoga godinama sticana iskustva vezana za lov tog atraktivnog malog grabljivca. Ovog puta podeliću sa vama zapažanja vezana za period u kom se i sada nalazimo, kada je temperatura vode blizu tačke mržnjenja, što utiče na ponašanje ribe, pa time i na izbor prezentacija, varalica i pribora koji će nam omogućiti najuspešniji ribolov.
Bandare ćemo sada najlakše loviti na dubljim stajaćicama (jezerima, šljunkarama, glinokopima itd), koje usled odsustva planktona u zimskom periodu postaju bistre ili su i inače takve, zbog terena na kome se nalaze, a koji utiče na karakteristike vode od kojih zavisi prisustvo odnosno odsustvo pomenutih sitnih organizama. Bandar (i većina drugih riba) se sada na takvim stajaćicama povlače u najdublje jame na dnu, i to najradije u one koje su u blizini podvodnih izvora ili nekih objekata koji mogu pružiti zaklon (kao što su panjevi, potopljena debla i granje, stubovi mosta itd). Ali, budući da je grgeč riba nomadskih sklonosti, ni najhladnija voda ne sprečava jata ove druželjubive vrste da tokom trajanja obdanice lutaju po vodi koju nastanjuju, naravno uglavnom se držeći dubine, jer je voda tu toplija, pa su veće šanse da se nađe nešto za jelo, a i troši se manje energije. U momentima izražene aktivnosti, grgeči će izaći na nešto pliće platoe ili uzvišenja na dnu, pa poznavanje takvih lokacija i njihovo povremeno pretraživanje mogu znatno povećati našu uspešnost, naravno ukoliko na pravom mestu i u pravo vreme ponudimo ribi odgovarajući mamac i to na najizazovniji način, s obzirom na konkretne okolnosti.
ZA AKTIVNOG GRGEČA potrebno je koristiti nešto veće varalice i agresivniju prezentaciju (agresivnu za zimske uslove, ne u apsolutnom smislu). Varalica treba da nam što duže, tokom zabačaja, bude na dnu ili malo iznad njega, a pauze u vođenju kratke, tek tolike da se grgeč koji (eventualno) prati varalicu odluči za napad. Najčešće se za ovu varijantu ribolova koriste gumice montirane na udicu sa džig glavom ili na udicu zakačenu za čeburašku, zatim pilkeri i njima slični stikovi (mali a teški) i male silikonske ili metalne glavinjare.
Za manje i pliće vode koriste se džig glave ili čeburaške u opsegu težine od 3 do 10 g, koje grgeči mogu relativno lako da usisaju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 448-)