Na samom kraju zime ljubitelji lova skobalja i mrene napokon su dočekali ono čemu su se poduže nadali – period od nekoliko dana sa jakim mrazom, koji kao da je predstavljao okidač za javljanje krupnijih riba
Sa dugo očekivanim naglim zahlađenjem na celoj teritoriji Srbije, pa i u okolini Leskovca, konačno su se stvorili uobičajeni uslovi za zimski rad skobalja i druge bele ribe na Južnoj Moravi. Posle nekoliko dana sa temperaturom vazduha ispod nule i obilnim snežnim padavinama, broj ribolovaca na vodi, naravno, nije bio veliki, jer su na pecanje nastavili da idu samo najuporniji i najhrabriji, što je logično, budući da nekoliko sati stajanja na smrznutoj zemlji po kijametu nije neka lepa ribolovačka avanturica. Međutim, moji prijatelji i ja smo navikli na svakakve uslove za ribolov, pa bi se čak moglo reći da nam je ovakvo vreme i nedostajalo, jer je zima do pre nekoliko dana bila baš slabašna i sa malo snega, pa ni ribolov nije ličio na zimski, iako je povremeno bilo i ulova krupnih skobalja, šljivara i drugih riba.
KAD SMO KONAČNO DOČEKALI ono čemu smo se od početka zime nadali, rešili smo da odemo na Južnu Moravu kod sela Jelašnica, gde se nalazi nadaleko poznati zimovnik, u kom je po pravilu u ovom periodu koncentracija ribe velika i može se uspešno pecati. Na vodu smo izašli u rano popodne, sa namerom da probamo da pecamo na laki ček i crviće, budući da su ta tehnika i mamac nekoliko dana unazad kolegama donosili lepe ulove.
Sneg je padao od jutra, i to prilično jako, a ni vetar nije bio nežan, pa nije bilo baš prijatno biti na otvorenom, ali nas je oraspoložila voda, koja je bila prava zimska. Južna Morava bila je bistra i jaka, no u postepenom opadanju, što smo mi i čekali, jer kada nivo opadne sa nekih 130 cm na 80 cm mnoga mesta postaju izgledna za pecanje na »laki ček«. Tom tehnikom se peca na maloj daljini, u mestu, sa olovcetom spuštenim na dno, teškim tek toliko da se sistem ne pomera, i plovkom celom dužinom podignutim iznad površine, čije podrhtavanje i uranjanje ukazuju da riba uzima mamac.
IZABRALI SMO MESTO ISPOD prirodne zapreke, tj. drveta koje je palo u vodu, stvarajući nizvodno mali tišak, u kom je i lagani sistem mogao da stoji u mestu. Pecali smo bolonjeze štapovima od pet metara, na koje smo stavili male plovke (njihova nosivost u ovakvom pecanju nije bitna, jer je olovo na dnu, pa plovak ne treba da drži njegovu težinu). Na osnovni najlon debljine 0,16 mm navukli smo olovnu suzu od desetak grama, ispod nje vezali mikro-virblu, za čiji smo donji kraj fiksirali predvez od najlona debljine 0,14 mm, sa udicom Colmic Nuclear N 600, veličine 10, koju smo mamčili sa po tri crvića... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 449-)