Verovatno nema ribolovca kom se nije desilo da dođe na teren na kom je riba prethodnih dana dobro radila a baš tada kad on dođe neće ni da pipne. Neki u takvoj situaciji brzo klonu duhom i odustanu, drugi promene mesto, a treći eksperimentišu dok ne nađu dobitnu kombinaciju
Februar je po pravilu mesec u kome zubato sunce, praćeno vojvođanskom košavom, pruža malo mogućnosti za izlazak na vodu, a ovog puta je, da stvar bude još gora, Dunav posle ogromnog porasta počeo naglo da pada i dodatno mi suzio izbor terena na kojima bi se moglo pecati uz mogućnost da se nešto uhvati. Ali, rekao sam sebi da moram izaći na vodu, pa makar odsedeo nekoliko sati piljeći u nepomične kviver vrhove. Kada sam od kolege Milana Radoševića dobio informaciju da se u Bezdanu, na Velikom bačkom kanalu može ponešto uhvatiti na fider, nije me trebalo više ni sekunde ubeđivati, jer mi tih 130 km, koliko ima u jednom pravcu od Novog Sada do Bezdana nisu predstavljali nikakvu prepreku, niti razlog za premišljanje. Idemo!
Sav naoštren, rano izjutra sam pokupio Milana, koji me je čekao ispred zgrade, takođe vidno uzbuđen zbog predstojećeg ribolova. Na brzinu smo ubacili stvari u Citroena i zapucali ka Bezdanu. Naravno, kad smo stigli, videli smo da su sva bolja mesta uveliko zauzeta, a sve je ukazivalo na to da su mnoge kolege stigle još posle »trećeg dnevnika«, kako bi se smestile na pozicije koje smatraju izglednim. Dobro, rekosmo obojica, to je znak da riba radi!
Smestili smo se, brzo raspakovali i počeli sa »markiranjem« terena, tj. sa sondiranjem dna, u potrazi za panjevima, oko kojih bismo zabacivali. Naime, lokalni ribolovci su tu navukli mnogo panjeva i drugih prepreka, oko kojih u toku leta pecaju šarane i amure. Ali, na mojoj poziciji je bila, što bi se reklo »pista«, tj. golo dno, bez ikakvih prepreka. Srećom, našao sam blagi odsek pod drugom obalom i odlučio da probam da pecam u najdubljem delu i tamo gde voda počinje da isplićava.
PONEO SAM DOMAĆU hranu, sopstvene proizvodnje, bez ikakve arome, koju sam pažljivo navlažio i dobro prosejao. Bez početnog hranjenja, počinjem sa ribolovom, koristeći na oba štapa hranilice HiT LC Medium od 20 g, ali mi pomenuti odsek pravi problem prilikom izvlačenja sistema zabačenog na manju daljinu i u dublji deo, jer redovno kačim hranilicu za vrh baira. Problem rešavam prelazeći na hranilicu HiT DS, od 20 g, koja prosto izleće iz vode, bez kačenja, dok na većoj daljini, u plićem delu, nastavljam da pecam na Medium iste težine.
Imam snažan osećaj da riba traži mir, tj. da neće hranu i da joj ne odgovara bućkanje i uznemiravanje, pa posle nekog vremena prelazim na još lakšu hranilicu, od 15 g, koja skoro da ne pravi nikakav zvuk pri udaru o površinu vode.
Ali, ni tako nemam ni trzajčić, puna dva sata od početka pecanja. Ipak, uporan sam, jer sam ubeđen da je riba tu, ali da joj naprosto nisam pogodio jelovnik. Na crviće sam konačno dobio jednu babušku, a kombinacije sa crvićima i kasterima (čaurama) nisu urodile plodom, pa rešavam da probam na koktele gliste i crvića... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 449-)