Stara izreka da niko nije dovoljno bogat da kupuje jeftine stvari u velikoj meri važi i za ribolovni pribor koji se može pronaći na našim pijacama i u kineskim prodavnicama razne robe široke potrošnje. Kako se snaći u tom mnoštvu i može li se u gomili bofla pronaći i nešto što je jeftino a upotrebljivo?
Nije nikakva tajna da se daleko najveći deo ribolovnog pribora koji se pod raznim imenima prodaje širom sveta već oko tri decenije pravi u Kini. Po nekim procenama, udeo kineske robe u globalnim okvirima, u ovoj grani, čak je veći od 90%, bez obzira na razvoj takve proizvodnje u Maleziji, Indoneziji i drugim azijskim zemljama sa jeftinom radnom snagom. Rad za poznate robne marke, međutim, odavno nije dovoljan da zadovolji kapacitete kineske industrije, pa nije čudno što se na tržištu pojavljuje sve više ribolovnog pribora kineskih robnih marki, ali i u Kini napravljenih falsifikata, koji nose imena poznatih brendova, što uz nisku cenu ume da bude i te kako privlačno neupućenima. Među tim proizvodima nađe se i pokoja stvar koja vredi više nego što košta, ali je to retko i traži dosta strpljenja, kao i umeće prepoznavanja kvaliteta, a uz to se ono što valja neretko cenom približava proizvodima zapadnih robnih marki. Za kolege koje vole da eksperimentišu i da rizikuju ili koje ograničeni budžet upućuje na kupovinu ribolovnog pribora i opreme kineskih robnih marki na pijacama ili po radnjama koje drže gastarbajteri iz najmnogoljudnije zemlje sveta pripremili smo ovaj mali vodič sa popisom onoga na šta bi pri takvim kupovinama trebalo obratiti pažnju i što bi trebalo znati.
OD PRIBORA KOJI SE MOŽE naći kod Kineza u Srbiji, verovatno su najgoreg kvaliteta udice i najloni. Udice su uglavnom pakovane u kesice ili u providne plastične kutijice, u količini od 10 do 100 komada, a najčešće se nude modeli za belu ribu, i to u manjim veličinama. Njihovu kupovinu vam nipošto ne preporučujemo, ali ako iz ma kog razloga rešite da nas ne poslušate, otvorite četvore oči i dobro zagledajte pakovanje, jer se vrlo lako može desiti da u njemu primetite i udice koje su korodirale tokom transporta ili stajanja, što nikako nije preporuka za artikl koji treba da stoji u vodi tokom upotrebe. Uz to, kineske »nou nejm« (»bezimene«) udice se lako krive, nisu savijene identično, pločice na vratu su kod mnogih loše obrađene (često su oštrih ivica, pa seku najlon i nepravilnog su oblika), a neretko se drastično razlikuju i po oštrini premda su iz istog pakovanja, pa je bolje odvojiti malo vremena za proveru nekoliko komada iz kesice ili kutijice nego na vodi utvrditi da udice koje smo na brzinu kupili zapravo nisu upotrebljive za ribolov.
NAJLONI iz kineskih radnji uglavnom pucaju na čvoru kao paučina, bez obzira na to koja je nosivost napisana na kutiji. Iskustvo potpisnika ovih redova pokazalo je da se i monofili na kojima piše da nose 10 kg kidaju već pod petostruko manjim opterećenjem. Često su suvi, krti i kruti, što navodi na pomisao da su loše skladišteni, a nikada nije sigurno ni koliko dugo stoje. Kinezi često drže u izlogu ili na policama izloženim direktnoj svetlosti upravo one artikle koje sunce baš i ne voli, uključujući i najlone, a uvek postoji i mogućnost da im je najlon do ulaska u radnju godinama skupljao prašinu u nekom vlažnom podrumu i da nije upotrebljiv. O tome da je naznačena debljina najčešće za bar dvadesetak posto manja od realne nema svrhe ni govoriti, jer je to još i najmanji problem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 453-)