Jedan od pionira modernog fider ribolova u Srbiji, u četvrtom nastavku svog feljtona otkriva zašto smatra da su jači vrhovi bolji izbor za pecanje na reci nego oni slabi, zašto nikada ne koristi fider cevčice i kako bira hranilice u raznim situacijama
Poveliki problem (peti po redu, koji obrađujemo u ovom serijalu) po mom sudu za neke ribolovce sa tekućih voda predstavlja zabluda da slabiji fider vrh bolje pokazuje trzaje ribe nego jači. Ja tvrdim da je to potpuno netačno. Još u prvom nastavku objasnio sam kako na tekućoj vodi funkcioniše ceo proces indikacije udarca, od udice do vrha štapa (kao signalizatora u fider pecanju). Kada riba podigne hranilicu sa dna, struja je ponese i vrh se pomeri onoliko koliko ima labavog najlona, tj. tzv. stomaka u vodi. Dobro uklopljen sistem, čiji su ključni elementi u ovoj stvari hranilica odgovarajućeg tipa, težine i veličine i osnovni najlon adekvatne debljine (jedno i drugo treba da bude primereno snazi toka, te daljini i dubini na kojoj pecamo, tj. dužini dela strune od vrha štapa do hranilice koji je pod vodom i na koji tok deluje) pokrenuće vrh (saviti ga i potom ispraviti) u istoj meri, nezavisno od njegove snage, tj. i jači i slabiji vrh će, tvrdim, jednako intenzivno reagovati na trzaj. Ko mi ne veruje, nek proba da isti sistem na istom mestu i u istu tačku plasira sa jačim vrhom pa sa slabijim (ili obrnuto) i uočiće da je slabiji vrh samo više savijen, dok će uzimanje mamca pokazati potpuno isto kao i jači vrh, koji snaga toka delovanjem na sistem manje savija. (što se vidi i sa priložene ilustracije). Zato kažem da taj »višak savijenosti« koji slabiji vrh ima u odnosu na jači, nema nikakvu korisnu funkciju. Štaviše, jači vrh daje jednu vrstu »mini-kontre«, nakon opuštanja sistema posle uzimanja mamca, a ta mala kontra nije beznačajna, jer je, uz pravilno usklađene elemente sistema, dovoljna da se riba sama uhvati, tj. da mi ne moramo da »bijemo« silovite kontre. Naravno, važno je da taj snažni vrh bude dovoljno elastičan za konkretne uslove, kako bi mogao da odradi ono što od njega očekujemo, a to je pre svega da se savije kada riba pri uzimanju mamca počne da vuče i hranilicu i kada se ona pokrene i svojom težinom joj praktično da kontru.
Neki ribolovci smatraju da slabiji vrh omogućava »mekše« zamaranje ribe, tj. da smanjuje šanse da se ona otkači, jer pruža bolju amortizaciju. Ja mislim da ni to ne stoji, tj. da je to još jedna od zabluda vezanih za ribolovački pribor, budući da amortizaciju obezbeđuje ukupna savitljivost i radnog dela blanka i izmenljivog vrha, ali da pri tom onaj deo preterane savijenosti (slabog) vrha nema nikakvu korisnu ulogu u amortizaciji udara ribe u borbi. Sa slabim vrhom imaćemo, uz to, probleme pri zabacivanju težih hranilica, a i generalno ćemo morati mnogo da pazimo kada njime baratamo, jer je osetljiviji od onog robusnijeg. Zato ja svima kažem da za rekreativno pecanje na reci uzmu najjači vrh ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 456-)