Četvrt sata za dunavsku alu

U na­šim ve­li­kim re­ka­ma ima ka­pi­tal­nih so­mo­va, ali ne u to­li­kom bro­ju da bi se la­ko lo­vi­li. I is­ku­snim ri­bo­lov­ci­ma če­sto su po­treb­ne go­di­ne re­dov­nih iz­la­za­ka na vo­du, upo­zna­va­nja te­re­na i na­vi­ka ri­be, da bi im uda­rio onaj „pra­vi“. A i ka­da se to de­si, tro­fej mo­že da iz­mak­ne ako pri­bor ni­je sa­vr­še­no uskla­đen i po­uz­dan, a ri­bo­lo­vac smi­ren, kao što je bi­lo u ovom slu­ča­ju

Mi­ro­slav Mi­ša Mir­ko­vić, le­kar in­ter­ni­sta iz Ve­li­kog Gra­di­šta, iz­u­zet­no je upo­ran i sve­stran va­ra­li­čar, a uz to u ri­bo­lo­vu re­dov­no eks­pe­ri­men­ti­še i sva­ki iz­la­zak na Du­nav is­ko­ri­sti da na­u­či ne­što no­vo. Ta­kav pri­stup mu re­dov­no do­no­si do­bre ulo­ve, čak i u pe­ri­o­di­ma ka­da na vo­du zbog mno­go­broj­nih oba­ve­za ne iz­la­zi če­sto.

U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­sta vre­me­na pro­veo je iz­ra­đu­ju­ći si­li­kon­ske va­ra­li­ce, a u eks­pe­ri­men­ti­sa­nje sa ra­znim ma­te­ri­ja­li­ma, de­ko­ri­ma i ob­li­ci­ma še­do­va i gla­vi­nja­ra ulo­žio je mno­go sa­ti ra­da. Osim smu­đa, ko­ji mu je bio i ostao omi­lje­na du­nav­ska gra­blji­vi­ca, ra­do lo­vi i so­ma, naj­če­šće sa svo­jim pri­ja­te­ljem i su­gra­đa­ni­nom, sa ko­jim de­li i na­di­mak, Mi­o­dra­gom Mi­šom De­ni­ćem.

– Već ne­ko­li­ko se­zo­na nas dvo­ji­ca tra­ga­mo za du­nav­skim so­mo­vi­ma. Mi­ša je fan­ta­sti­čan po­zna­va­lac gra­di­štan­skih te­re­na, ve­o­ma je upo­ran, sva­ko­dnev­no je na vo­di i ima od­lič­nu opre­mu, pa je­dan pro­se­čan ri­bo­lo­vac te­ško mo­že da za­mi­sli bo­ljeg kom­pa­njo­na od nje­ga – skrom­no ka­že dok­tor.

DO NE­DE­LJE, 23. SEP­TEM­BRA, Mi­ro­slav ni­je imao sre­će sa du­nav­skim ori­ja­ši­ma. Naj­ve­ći so­mo­vi ko­je je uspe­vao da iz­va­di ima­li su iz­me­đu 10 i 15 ki­lo­gra­ma, iako je na šta­pu imao i mno­go te­že ri­be... ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 464-)