Većina šarandžija sa otvorenih voda kao jedan od glavnih faktora uspeha navodi višednevnu, pa i višenedeljnu pripremu mesta, koja podrazumeva redovno hranjenje, kojim treba navići ribu da redovno jede na poziciji na kojoj joj nudimo mamce i da tu stalno svraća i duže se zadržava. Međutim, nekad se desi da iskusan šarandžija ostvari sjajan ulov i u prvom izlasku na dobro odabrano me
Usled visokog vodostaja Save u proleće 2018. uslovi za reprodukciju većine ribljih vrsta bili su prilično dobri, makar za onaj deo riba koje su uspele da taj proces obave pre nego što su ih ribokradice svim sredstvima izmasakrirale po razlivima. Stariji ribolovci znali su da kažu da uspešan mrest obećava i dobru pecarošku sezonu, ali se to na području Obrenovca ovog puta nije potvrdilo, bar zasad, jer je malo onih koji su na ovom terenu mogli da se pohvale nekim ozbiljnijim ulovom šarana. Leto je bilo u znaku niskog vodostaja Save, a temperatura vode je bila povoljna za ribolov, budući da nije prelazila 28º C, sem u vrlo kratkom periodu, što ne čudi, jer leto nije bilo posebno toplo, a uz to je bilo i prilično kišovito.
Istina, ulova šarana je bilo, ali najviše na plićim terenima, sa dubinom od 3-4 m, koji su umeli da daju i dosta ribe, premda su to uglavnom bile sitnije jedinke, teške između 1 i 3 kg. No ni to nije loše, jer je dokaz, ako ništa drugo, da se šaran prethodnih godina takođe solidno mrestio, pa bi naredne sezone mogle doneti porast njegove populacije u većim uzrasnim kategorijama, ako budemo imali savesti i mere, pa dozvolimo toj ribi da poraste.
ZA ONE KOJI, POPUT MENE, VOLE fider tehniku, lov tih brojnih sitnijih šarana bio je pravo uživanje, jer je vađenje čak i manjih savskih divljaka fider priborom izazov, budući da znaju i te kako da saviju štap, »izdriluju« mašinicu i pruže dobar otpor. Pojedinih večeri sam hvatao i po dvadesetak komada, teških od 1 do 3 kg, koje sam naravno vraćao... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 464-)