Štuka se na prirodne mamce tradicionalno najviše peca na plovak, a odskora je veoma popularno i muvanje. Međutim, u nekim situacijama je i na stajaćim i na tekućim vodama najbolje primeniti dubinski metod, koji može dati sjajne rezultate, naročito ako sve uradimo kako treba, od izbora lokacije, mamca i najbolje montaže, do zabacivanja na pravo mesto pod idealnim uglom
Štuka se lovi dubinskim metodom onda kada se nalazi na dubokim mestima pri dnu i umereno intenzivno hrani. To je najčešće slučaj u uslovima niske i bistre vode, ekstremno hladne ili tople. Štuka u takvim okolnostima boravi u dubljim zonama, u kakvom ulegnuću ili uz neku veću strukturu. Hrana joj nije prioritet, retko izlazi iz skloništa i uzima manje pokretne mamce koje joj plasiramo ispred usta. U toj fazi aktivnosti štuke, jedino se dubinskim metodom mamac može prezentovati na njoj interesantan način. Štuka se može dubinkom loviti i na plićim mestima pri dnu, ali najefikasnije ipak na pozicijama dubljim od tri metra, naročito na tekućoj vodi, na kojoj drugim načinima nije moguće zadržati mamac u pridnenom sloju (lov tzv. usidrenom balerinom takođe je dubinski, budući da je uteg na dnu i drži sistem u mestu, a plovak ima samo ulogu indikatora trzaja – prim.ur.).
OPREMA ZA DUBINSKI lov štuke treba da bude srednje težine, primerena veličini i borbenosti ulova, kao i uslovima na mestu pecanja. Za ribolov s rečne obale odgovarajući je štap dužine 3,3–3,6 m, težine bacanja do 80 g i spore (parabolične) akcije. Takav, duži štap neophodan je da bi se izbeglo naleganje strune na brežine ili priobalnu vegetaciju (i jedno i drugo često se dešava na mestima na kojima se lovi štuka). Osim toga, sa dužim štapom veći je ugao koji struna zaklapa sa dnom, što omogućava da mamac bude iznad njega, tj. sprečava ga da se zavuče iza neke prepreke. Maksimalna težina bacanja od 80 g je dovoljna za izbačaj mamca na potrebnu udaljenost od obale, pri čemu štap ostaje dovoljno elastičan za meke hice. Veća težina bacanja i savitljivost niža od parabolične bi povećale krutost štapa, izbačaji mamca bi bili tvrđi, te bi on pritom često spadao s udice. Ali spora akcija štapa nije samo u funkciji finog izbačaja, već i indikacije trzaja i progresivne kontre. Za dubinski ribolov iz čamca štap može da bude kraći, dužine 2,7–3 m, ali takođe mora biti veoma elastičan. Sa dužim štapom se iz plovila mamac može prezentovati »na vagu«, tj. preciznim vertikalnim spuštanjem sa nizvodne strane čamca. Živi mamac se nikad ne plasira na veću daljinu niti izbačajima preko glave u visokom luku. Pad mamca na površinu sa veće visine ga šokira ili povređuje i on gubi na živahnosti, a time i na uočljivosti i privlačnosti. Mamac treba zanjihati u što nižem luku, a iz čamca je najbolje samo spustiti ga na površinu i navesti nizvodno na željeno mesto koristeći rečni tok. Valja izbegavati izbačaje uzvodno ili popreko na tok, naročito ako je on jak. Takav postupak dovodi do kotrljanja utega po dnu, okretanja sistema i uvrtanja strune, a često i do navlačenja mamca na neku prepreku sa uzvodne strane. Ako na mestu već ima mnogo neravnina i prepreka, bolje je naići tegom na njih sa nizvodne strane, jer je u tom slučaju teg neretko moguće osloboditi korišćenjem rečne struje. Ukoliko uteg zapne za prepreku sa uzvodne strane, nemoguće ga je osloboditi uz pomoć vodenog toka. Osim toga, kada je mamac zabačen nizvodno, moguće je njegov položaj u odnosu na strukturu dna malo promeniti laganim podizanjem sistema metar-dva sa dna na svakih 10-15 minuta, i korišćenjem toka pomeriti ga nizvodnije, uzvodnije ili bliže obali. Na taj način možemo potražiti grabljivicu na manjem prostoru, ako se ustanovi da nije u pokretu i u aktivnoj potrazi za hranom.
ZA RIBOLOV ŠTUKE dubinkom na stajaćoj vodi koristi se isti štap kao za ribolov na tekućoj vodi sa obale, ali manje bacačke težine – oko 60 g. Naime, na stajaćicama se upotrebljavaju lakši utezi, nema toka, a peca se najčešće na plićim mestima, što omogućava upotrebu osetljivije i lakše opreme. Štapovi manje bacačke težine i izraženije savitljivosti uočljivije reaguju na kontakt ribe i mamca, dok su jači i krući štapovi manje osetljivi, te je često potrebna dodatna indikacija da bismo registrovali trzaj. Ne moramo za ovakvo pecanje koristiti elektronske signalizatore. Sasvim dobri biće svi oni koji se lako postavljaju i uklanjaju, te diskretno – vizuelno ili auditivno – signaliziraju kontakt, kao što su komadić staniola, postavljen između provodnika, koji lako spada prilikom kontre, ili pak najčešće korišćen signalizator... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 463-)