Moderni ribolov sa hranilicom u velikom broju slučajeva podrazumeva prezentaciju u kojoj namamčena udica leži na samom dnu. Ali veoma često riba znatno bolje reaguje na mamac koji je malo izdignut u odnosu na podlogu ili pridnenu vegetaciju. Zato se razni plivajući mamci i podizači sve više koriste na mnoge načine, samostalno ili u kombinaciji sa tonućim
Fider je tehnika koja ima nebrojeno mnogo prednosti ne samo u odnosu na konvencionalne (tradicionalne) vidove ribolova, već i u poređenju sa drugim modernim načinima pecanja. Ipak ni ovaj savremeni ribolov sa hranilicom i štapovima osetljivih a jakih punih vrhova nije još razvijen do te mere da bi se mogao smatrati maksimalno efikasnim (i verovatno nikada neće ni biti), a jedan od razloga za to je suštinske prirode. Naime, fiderom se peca pri dnu, a riba nije baš svaki put u toj zoni. Dok plovak daje priliku za pretraživanje različitih slojeva vode, sa hranilicom to u načelu nije moguće, ali jeste moguće, i često neophodno, mamac izdići iznad dna bar nekoliko centimetara, a nekada i mnogo više. Samo rastojanje od mamca do dna određujemo dužinom predveza (tj. dela strune od hranilice do udice), ali da bi mamac ostao na toj udaljenosti, moramo upotrebiti podizače.
PODIZAČIMA SE U RIBOLOVAČKOM žargonu nazivaju razni plivajući mamci koji mogu biti potpuno prirodni, prerađeni (delimično prirodni) i veštački, kao i dodaci koje riba ne uzima, ali podižu namamčenu udicu sa dna. Sam termin je preuzet iz šaranskog ribolova, koji je blizak »rođak« fidera, a u kom se podizači mamca veoma često koriste. Neophodni su za uspešan ribolov u situacijama kada se lovi na muljevitom dnu, zatim na dnu koje je obraslo podvodnom vegetacijom, kao i među preprekama (granjem, kamenjem, stenama...) koje mogu otežavati ribi uočavanje i uzimanje tonućeg mamca. Osim toga, mogu da budu veoma korisni na terenima na kojima je velika populacija američkih somića (cverglana) i glavoča, dveju brojnih i alavih vrsta, koje se drže dna i agresivnim uzimanjem mamaca neretko onemogućavaju svaki lov krupnijih, fiderašima zanimljivih riba.
KAO PRIRODNI PODIZAČ koriste se kasteri (učaureni mesni crvi), i to što tamniji. Najbolje ih je dodatno prosušiti na promaji, tako da postanu potpuno plivajući. Takvi kasteri se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim sitnijim mamcima, kao što su živi crvi, pinkiji, komadići većih glista i cele manje gliste. Ribe veoma rado uzimaju čaure, pre svega zato što su na takvu hranu naviknute, a jedina mana kastera je što je krt i što mu je opna tanka, pa se lako skida sa udice. Pretežno se koristi za lov bodorke, deverike i drugih vrsta bele ribe, mada na kombinaciju nekoliko kastera i živih crva ume da udari i šaran.
NAJČEŠĆE KORIŠĆENI PRERAĐENI (TZV. POLUPRIRODNI) podizači su zrna ekspandiranih (»naduvanih«) žitarica, ponajpre pirinča i kukuruza. Ekspandirani pirinač se u prodavnicama »zdrave hrane« može pronaći u prirodnoj varijanti (bele boje i bez mirisa) ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 463-)