Kada se pomenu privatni »uhvati i pusti« reviri u Srbiji, 99 % ribolovaca pomisli na jezera poribljena šaranom i babuškom. Naš ekspert za fider sve je zagrejaniji za ultralako varaličarenje, pa nije propustio priliku da se oproba u lovu pastrmke na veoma lepom jezercetu nedaleko od Despotovca
Teška srca sam hranilice i plovke ostavio kod kuće, ali moja stara-nova ljubav – varaličarski ultralajt – komplet našao je svoje mesto u prtljažniku kola, iako sam znao da jednodnevni izlet sa porodicom ne ostavlja mnogo vremena niti mogućnosti za ribolov. Ipak, potajno sam se nadao da ću ipak uspeti da zabacim negde, bar koji put. Ali pri kraju dana, kada sam mislio da ću poslednje sate pre zalaska sunca provesti pretražujući virove Resave, počela je da pada kiša. Naravno, ona nije smetala meni da pecam, ali teško da bi supruga i deca izdržali duže od pet minuta sedenja u automobilu, pa sam odustao od te ideje i tužan zbog toga vozio putem kraj reke, koja kao da me je provocirala i pozivala da joj priđem ako mogu. No sticajem okolnosti, kada smo došli do malenog jezera u selu Strmosten, koje smo primetili u odlasku ka Lisinama i Resavskoj pećini, kiša je prestala da pada i najednom se razvedrilo. Naravno, razgovora nije bilo. Moji su se smestili na prostranu natkrivenu terasicu na samoj vodi, pa nisam morao da razmišljam šta će raditi ako kiša ponovo počne, a što se mene tiče, mogle su i sekire da padaju.
POSLE KRATKOG UPOZNAVANJA sa pravilima pecanja na ovom reviru (vidi okvir Vodič), rasklopio sam štap, namontirao mašinicu i otvorio svoju kutiju sa sada već, za rekreativca, pristojnim arsenalom – sastavljenim od petnaestak varalica. Iz nekog razloga, kad god otvorim taj moj kompletić, prva proviri moja omiljena varalica voblerče Spasm Gundelj (koje imitira sitnu ribu, a ime je dobilo zbog karakteristične boje). Nisam se dvoumio i ovu malecnu varalicu sam odabrao kao »izviđača«. Zabacio sam sa platforme dijagonalu ka početku mostića, kod druge obale. Nisam ni dva puta okrenuo ručicu mašinice kada je riba svom silinom udarila, savivši štapić skoro do same drške, i opušteni dril je zapištao. Prenuo sam se iz misli, još ne verujući sasvim da se ipak, posle svega, nalazim na vodi u kojoj ima ribe, i to sa štapom u ruci.
Lagano sam špulnu kočio prstima i uživao u savijanju štapa, praćakanju ribe i zujanju kočnice. Posle kratke ali slatke borbe, u mojim rukama se našla prelepa kalifornijska pastrmka. Bio sam radostan kao dete, a posle brzog slikanja ribu sam vratio u vodu i pod utiskom doživljenog zabacio još nekoliko puta sa platforme, pokrivajući celokupni prostor jezera koji mi je bio u dometu. Međutim, više se ništa nije dešavalo, što i nije neočekivano jer je voda mala, plitka i uz to vrlo bistraa riba veoma plašljiva, pa je bilo jasno da treba promeniti poziciju. Krenuo sam ka drugoj strani mostića, ali nisam mogao da odolim da ne provučem varalicu ispred vodeničnog točka. Voda tu struji i bogata je i kiseonikom i hranom, pa sam pretpostavio da je i koncentracija ribe veća nego drugde. I nisam se prevario. Već pri prvom zabačaju, čim je Gundelj uplivao u bržu vodu, usledilo je, »u rafalima«, više udaraca. Uspeo sam da uočim nekoliko riba različitih veličina, od kojih je jedna sasvim sigurno bila kalifornijka od četiristotinak grama, tj. velika otprilike kao ona prva koju sam ulovio... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 463-)