Lov sitnih ciprinida fider tehnikom na Savi umnogome zavisi od nivoa vode i tendencije vodostaja. Kada uslovi nisu dobri, dešava se da većina ribolovaca muku muči i da se upiše. Ali sistematični i dobro pripremljeni fideraši i u teškim situacijama najčešće nađu rešenje, kao što je to ovog puta uspeo da učini naš stalni saradnik
Gotovo sve termine koje sam u drugoj polovini leta odredio za ribolov proveo sam na Tamišu i uglavnom sam dobro prolazio. Međutim, u nekoliko poslednjih nedelja imao sam dosta klupskih obaveza, zbog kojih nisam mogao da se posvetim slobodnom ribolovu. Kada se to završilo, rešio sam da probam da koliko je to moguće nadoknadim propušteno, a posebno me je privlačila Sava, na kojoj veoma dugo nisam bio, a gde su ostvarivani – koliko sam na internetu mogao da vidim – lepi ulovi. Ali kako to obično biva, onda kada sam ja konačno mogao da se organizujem i odem na ovu reku, ona je počela da naglo opada, što znatno otežava ribolov sa obale, a ja nemam čamac, niti znam nekoga ko na Savi iz njega peca na fider. Zato me je obradovao poziv prijatelja Vujadina da se zaputimo nekoliko kilometra uzvodno od Beograda, na splav sa koga često pecamo a koji je posle dužeg vremena bio slobodan.
DOBRANO SMO PORANILI, ali kada smo došli do Save, videli smo da čak ni splav ne olakšava umnogome ribolov, pošto je nivo vode izuzetno nizak. Uz to, duvao je neprijatan i hladan vetar, a naš poznanik Zoran, koji peca sa jednog od susednih splavova, rekao nam je da u poslednje vreme niko ne peca fider tehnikom i da se lovi skoro isključivo šaran na klasične dubinke. Bilo je jasno da ribolov ovog puta neće biti jednostavan, ali smo rešili da se baš zato potrudimo, jer je lako pecati kada je riba blizu i kada je aktivna, a ovo je već bio ozbiljan izazov. ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 464-)