Suočeni sa nezapamćenom najezdom nikad brojnijih »peševa« u donjem toku Save, od kojih se preko dana praktično ne može pecati, pojedini najzagriženiji beogradski fideraši počeli su da na reku izlaze tek pred mrak i da love u prvim noćnim satima. To ni prvih dana jeseni, koliko god vreme bilo lepo, nije baš prijatno zbog hladnoće i vlage koja se uvlači u kosti, ali može biti efikasno
Tokom nekoliko letošnjih pecanja na Savi kod Beograda bilo je nagoveštaja da bi se u noćnim satima mogla lepo pecati bela riba. Pošto sam tada po mraku dobijao sitne mrene, rešio sam da krajem septembra i početkom oktobra dva izlaska posvetim upravo ovoj izuzetno atraktivnoj ribi i pokušam da uhvatim neki krupniji komad. To je, naravno, bilo znatno neprijatnije nego noćno-večernje pecanje u toku leta, budući da su temperature u ranu jesen noću padale i do samo tri stepena. No ljubav prema ribolovu i želja da se okušam u nečemu što mi je predstavljalo izazov bile su dovoljne da se ne obazirem previše na ono što me očekuje, već da se pripremim i probam.
PRVOG PUTA NA VODU sam stigao pred sam mrak i imao sam tek toliko vremena da se po dnevnom svetlu raspakujem i namestim na odabranoj poziciji. Pošto sam se prethodno dobro informisao o tom mestu, znao sam da je dno ispred mene tvrdo i čisto, ali i da na njemu ima dosta školjki, koje će mi, kako će se kasnije pokazati, praviti dosta problema.
Nakon što sam mesto prihranio izbacujući štapom deklarisane težine bacanja 150 g (na kom je bila mašinica sa najlonom od 0,25 mm) desetak velikih kaveznih hranilica punih mešavine sastavljene od jednakih delova primame Golden Fish i teške zemlje, kojoj sam dodao podosta živih mesnih crvića, počeo sam sa pecanjem, a nakon oko pola sata prva je na primamu odreagovala nosara. Međutim, to nije bio nikakav intenzivan rad: javila bi se jedna ili dve, pa bi nastala pauza. Ipak, posle nekog vremena, udarila je i prva sitna mrena, što je nagovestilo da bi uskoro na hranu moglo doći i nešto veće.
I BILO JE TAKO – UBRZO sam na udici imao krupnu ribu, koja mi je nakon nekoliko begova pokidala predvez promera 0,12 mm. Odmah sam ga zamenio debljim, od 0,14 mm, da bih potom imao seriju od nekoliko nosara, a onda konačno dobio dve lepe mrene... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 465-)