Nemogućnost da preko dana izađu na kraj sa neverovatno brojnim i dosadnim »peševima« i da nađu način da po maloj i bistroj vodi na Savi sa kakvim-takvim uspehom pecaju belu ribu, navela je mnoge ribolovce iz Beograda se okrenu ribolovu po mraku. Oni uporni i spremni da eksperimentišu došli su brzo do dobitne strategije
Kada sam sveo utiske posle nekoliko večernjih pecanja bele ribe fider tehnikom na Savi kod Beograda tokom prve polovine oktobra, rešio sam da probam da ispravim greške koje sam prethodno pravio i da pokušam da dobijem neku krupnu mrenu. Prvo sam osnovni najlon od 0,18 mm zamenio za »broj« debljim (prečnika 0,20 mm), zatim sam isto uradio sa predvezima (umesto monofila promera 0,14 mm uzeo sam onaj od 0,16 mm), a žičane udice veličine 16 zamenio sam kovanicama VMC 7005, veličine 14 (koje će se odlično pokazati).
NAKON NEKOLIKO DANA sam ponovo izašao na vodu, ali me je na mestu na koje sam najpre otišao dočekala jaka košava, koja je pravila velike talase, pa mi je bilo jasno da tu od pecanja nema ništa. Iako sam bio toliko razočaran da sam pomišljao da se odmah vratim kući, ipak sam se zaputio do rezervne pozicije, na kojoj nisam nameravao da se dugo zadržavam. Ali, na moje veliko iznenađenje, vetra tu uopšte nije bilo, pa sam se brzo raspakovao i rešio da sve odradim kako treba i da sačekam dovoljno dugo da vidim hoće li se riba javiti.
Veliku hranilicu, namenjenu startnom prihranjivanju, izbacio sam desetak puta napunivši je primamom napravljenom od jednakih delova kupovne brašnaste hrane sa mirisom sira i teške zemlje, uz dodatak poveće količine živih crva, kuvane konoplje i mikropeleta, a onda sam sačekao da se sasvim smrkne i tada počeo sa pecanjem. Pre prihranjivanja sam na obali zabo dva kočića, jedan kraj sebe, a jedan na rastojanju od 40 m, kako bih mogao da razmeravam najlon nakon eventualnog kidanja i tako stalno pecam na istoj daljini (to mi je bilo od velike koristi, jer je vrlo teško u mrklom mraku znati gde nam na iole većoj distanci sistem tačno pada, a bez zabacivanja u istu zonu šanse za ulov drastično opadaju).
RIBA SE UBRZO JAVILA. Najpre su došle male mrene, govedarke i ostala sitnež, ali sam potom počeo da dobijam i krupnije mrene, nosare, pa i lepe deverike. Često sam zabacivao... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 466-)