Uobičajena predstava naših ribolovaca o tome da su prodavnice čuvenog američkog trgovinskog lanca Bass Pro Shop ogromne u poređenju sa radnjama na kakve smo navikli, apsolutno je tačna. I asortiman je izuzetno šarolik, ali ima i nekih stvari koje nikako nisu u skladu sa našim očekivanjima
Postoji samo jedan način da proslavite Božić u Srbiji, i različiti načini da ga proslavite u Njujorku. Ukoliko ste pecaroš, može vam pasti na pamet da poranite i odete do najbližeg Bass Pro Shopa, naročito ako u njemu nikada niste bili. Tako sam se, u nameri da vidim najveću pecarošku radnju i ostvarim neke od želja, na Božić 2019. godine našao u vozu za Bridžport, lučki centar i najveći grad u državi Konektikat, koji se nalazi na više od 100 km od Njujorka. Da je slatkovodni i morski ribolov u ovom gradu popularan, vidite i po prilazima Bass Pro Shopu, koji je smešten van centra. U podzemnom prolazu naslikani su ribolovci, na obalama, koje su sada puste, vidljivi su tragovi pecanja – pokidani najloni i izlomljene školjke, a na mostu stoje upozorenja da je odatle ribolov zabranjen.
Bass Pro Shop spolja ne deluje toliko veliki i impozantan kao kada prođete ulaz, na kojem vas dočekuje tipično američka dobrodošlica »pecarošima, lovcima i drugim lažovima«. Prvi pogled na unutrašnjost prodavnice ostavlja bez daha: ogroman prostor na dva nivoa, odlično osvetljen, sa brojnim osobljem. Na samom ulazu – sjajne ribolovačke i lovačke crno-bele fotografije, odlično preparirani kapitalni ulovi (rečne i morske ribe, divljači), stari pecaroški pribor i stari motori za čamce... Tu je i kamin, zatim fotelje u kojima se možete odmoriti. Zaista, vrlo prijatan ambijent, naročito za odmor posle višesatnog razgledanja i kupovine.
ČIM KROČITE U PRODAVNICU, shvatite da je u njoj sve dobro marketinški promišljeno: na spratu se nalazi lovačka oprema, a kupac u prizemlju kreće od rafova sa pakovanjima najrazličitijih »guma«, koja su najjeftinija, slede vobleri, površinci, leptiri, kašike i sl., gde cene već rastu, pa tek onda polako prilazite mašinicama i drugom najskupljem priboru. Na desnom obodu su najloni i strune, na levom majice, košulje, kačketi, duksevi, jakne za ribolov i sl. Iznad rafova poređani su najrazličitiji štapovi, za svačiji ukus, stil ribolova i džep. Naravno, u izboru blinkeraškog pribora, o kojem ću u ovom tekstu pisati – sve je prilagođeno američkim parametrima, odnosno prvenstveno lovu basa, ali i lovu smuđa, štuke i maskija, kao i varaličarenju na moru.
STOGA PROSEČAN SRPSKI blinkeraš ne bi bio fasciniran pre svega izborom štapova: pored impresivnih štapova St. Croix, moju pažnju privukao je samo jedan lep parabolični, vobleraški Lamiglas od okruglo 100 dolara i jedan vrlo oštar G. Loomis, naravno mnogo skuplji. Posebno su me razočarale nove verzije legendarne Shakespeare serije Ugly Stik, u njima nemaničeg ni nalik legendarnoj Custom graphite XH seriji, omiljenoj kod beogradskih somdžija. Sve ostalo među štapovima svodilo se na bezbrojne varijacije kratkih štapova za lov basa i krepija (sunčica) multiplikatorima iz čamca (Casting), od »najglindžavijih« do ekstremno »oštrih«. Slično je i sa izborom mašinica. Pored američkih firmi (Penn, Quantum, Pflueger, Zebco, Bass Pro, Cabela’s i dr.), tu su bile još i japanske (Shimano, Daiwa) i one nekada evropske (ABU Garcia, Mitchell).
DVA OSNOVNA UTISKA: američke mašinice više nisu onako povoljne kao što su nekada bile spram kvaliteta koje su nudile, a japanske su skuplje nego u Evropi. Tako jedina Shimanova Stella SW koja je bila u radnji košta 1.260 dolara (druge veličine u katalogu od 1.060 do 1.420), Twin Power SW 480 dolara (druge veličine do 620), a Sustain 310 dolara, čemu treba dodati i taksu koju će vam naplatiti na kasi (6,35 posto)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 472-)