Kada je vodostaj nizak, a voda izrazito bistra, kao što je bilo u prvom delu ovogodišnje zime, šanse za ulov krupnijeg smuđa na Savi nisu naročito velike, pogotovo na terenima na kojima je ova riba izložena velikom pritisku, što je slučaj kod Obrenovca. No i za takve uslove postoji formula uspeha, koja nije laka, ali je provereno efikasna
Neuobičajeno niski vodostaji većine velikih reka, a pre svega Dunava i Save, obeležili su jesen i početak zime 2018, ali i početak ove godine. Mi koji pecamo smuđa veštačkim mamcima, pre svega varalicama od meke gume, tj. silikoncima, te uslove ne možemo nazvati povoljnim za ribolov, tim više što podrazumevaju i spor protok i natprosečno bistre vode. Pri tom, moram da naglasim da na Savi, na kojoj pecam (na terenima oko Obrenovca), izraz »bistra voda« ima poseban značaj, jer je Dunav i kada je bistar (shodno kriterijumima onih koji na njemu love) po mom iskustvu duplo mutniji od bistre Save, u kojoj varalicu možemo videti i na dubini većoj od dva metra, pa mislim da je suvišno i objašnjavati koliko je dobro preko dana u takvim uslovima vidi oštrooki smuđ! Veoma često u tako bistroj vodi i silikonci u najprirodnijim dekorima, kao i oni koje riba teže uočava (transparentni, tj. više ili manje prozirni – sa pigmentima određene boje ili skroz bezbojni), kod smuđa izazivaju sumnju da sa njima, kao potencijalnim obrokom, nešto nije u redu, i napad izostaje. Šanse da ga prevarimo povećavaju se tek pred mrak, kada se vidljivost osetno smanji, te noću.
ALI U JESENJE-ZIMSKOM periodu nizak vodostaj Save donosi još jedan problem, a to je izostanak migracije smuđa iz Dunava. Moje dugogodišnje iskustvo govori da visok vodostaj Dunava u hladnijem delu godine prosto »gura« ribu u Savu, koja ne samo da je sporija, nego je u ovo doba uvek bar za koji stepen toplija. Iako smuđ u Savu iz Dunava ulazi radi mresta, a predmresna migracija zna da počne već početkom jeseni, u slučaju niskih vodostaja te migracije kasne i manje su. A mi upravo ribu koja je »u prolazu« pokušavamo da upecamo, što objašnjava zašto je hvatamo u cugovima (tj. kada naiđe). Ona se, naime, na izglednim terenima zadržava tek neko vreme pre nego što krene dalje uzvodno, a zatim nailazi sledeći talas riba... i tako nanovo. Vreme zadržavanja jata smuđeva na određenom terenu zavisi od mnoštva faktora, a neki od njih su stabilnost vodostaja (tj. njegovo variranje), dubina u zoni pecanja, prisustvo hrane (bele ribe), ali i pritisak na konkretno mesto (tj. broj ribolovaca koji na njemu pokušavaju da uhvate ribu). Smuđ tokom ove migracije, uveren sam, jednostavno ima prirodni nagon za češćim kretanjem i ne zadržava se predugo ni na terenu na kome mu sve pogoduje, te smatram da je dobro kada se lovi više od tri-četiri dana zaredom na nekom potesu, pre nego što krene dalje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 473-)