Hladniji deo sezone poslednjih meseci nije doneo dobre uslove na većini naših reka mrenskog tipa, pa ni na Zapadnoj Moravi. Ipak, oni koji su bili spremni na stalno prilagođavanje, eksperimentisanje i traženje ribe i najboljeg načina da je prevare, uspešno su pecali dve najpopularnije i najbrojnije ciprinidne vrste
Za nas koji pecamo belu ribu na Zapadnoj Moravi i drugim rekama mrenskog tipa završnica jeseni i zima su najproduktivniji period, pre svega zbog toga što se u najhladnijem delu godine na takvim tekućicama odlično love dve najbrojnije od nama najatraktivnijih vrsta – mrena i skobalj. Ali uz to valja znati da jedno od pravila koje stari ribolovci s razlogom ponavljaju glasi da u godinama sa malom količinom padavina u jesenje-zimskom periodu novembar i decembar obično bolje daju mrenu, dok februar i prvi deo marta po pravilu odlično daju skobalja, koji tada intenzivno jede, pripremajući se za predstojeći mrest.
MINULE JESENI SMO IMALI baš taj »školski« slučaj«, tj. malo kiša i nizak vodostaj u novembru i tokom prve polovine decembra. Tada, dok su temperature vazduha bile iznad nule, vrlo sam uspešno hvatao mrenu fider tehnikom. Ali hladni period, sa temperaturama u dobrom minusu krajem decembra, »presekao« je ribu, a prvenstveno mrenu, koja na zahlađenje prva reaguje tako što se povlači u zimovnike i veoma slabo hrani, tj. zapada u stanje vrlo slično hibernaciji. Januar je takođe bio hladan, sa veoma niskim temperaturama i snegom, pa je u hladnoj vodi, uz to niskoj i bistroj, bilo veoma teško prevariti opreznog i lukavog skobalja, koji je cenjen protivnik i zato što je u stanju da na razne načine izludi i vešte ribolovce, između ostalog i tako što dvadesetak puta zaredom uzme crva u usta, a mi ga dvadeset puta promašimo, koliko god brzo da reagujemo.
POČETAK FEBRUARA je doneo više temperature vazduha, što je prouzrokovalo topljenje snega, a samim tim i povećanje vodostaja, koje smo mi skobaljaši toliko željno mesecima iščekivali. Obično, čim prođe prvi talas, sa izrazito mutnom vodom i za 1,5-2 metra višom od dotadašnje, veoma brzo počinje pad na oko metar viši nivo od prethodnog niskog, a za lov skobalja na fider, tj. takozvanim pasivnim mamcem (koji lebdi u mestu) nastupa idealno vreme kada se voda u stagnaciji delimično izbistri, tj. bude »surikava« (svetlobraon), što može potrajati i dve nedelje, dok se ne »ocedi« sva mutna voda, koja potiče od topljenja snega (jednako dobar rad skobalja možemo očekivati i tokom kišnih jeseni, kada reku muti kišnica koja se u nju sliva). pribor, pogotovo u teškim uslovima, kada je vodostaj nizak, a voda bistra. Poželjno je da sve, od štapa pa do udice, bude što je nežnije moguće, ali opet mora biti i dobro uklopljeno i dovoljno jako da može izdržati sva iskušenja borbe sa krupnim komadima.
Moj osnovni rekvizit za lov te ribe fider tehnikom već nekoliko godina je štap Colmic Gold Lion, žilavi 60-gramac dužine 3,6 m, jednostavno rečeno najbolji štap kojim sam se do sada služio i koji je upotrebljiv u skoro svim situacijama u kojima skobalja pecam... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 474-)