Većina ribolovaca početkom toplijeg dela godine skoro sve mirne vrste riba, pa i babušku, pretežno lovi na mesne mamce (crviće, pinkije, gliste...). Malo kome uopšte padne na pamet da proba da peca na kuvanu pšenicu, iako je to mamac koji može dati izuzetne rezultate
U rano proleće babušku najradije pecam na plovak, na plitkim barama i u ševaru. Ali kada taj period prođe, neko vreme je lovim na drugi, takođe zanimljiv način – na dva štapa, kombinacijom fidera i klasičnog dubinskog ribolova sa hranilicom, a često treći štap sa strane zabacim na plovak. Na ruku mi ide to što u okolini Leskovca, u kom živim, ima više stajaćica na kojima se tako može pecati, a najpogodnije su, naravno, one sa mestimično čistim dnom, gde dubinski sistem (tj. hranilicu i namamčene udice) možemo plasirati a da ne moramo pri tom razmišljati da li je naša ponuda vidljiva za ribu i da li joj je dostupna.
JEDNA OD TAKVIH stajaćica je jezero u selu Grabovnica, poznato po tome što se na njemu babuška često odlično peca baš u ovom periodu. Na njemu je dubina prilično velika – na dobrom delu iznosi preko četiri metra – a ja godinama pecam na približno 30 m od obale, gde je 2,5-3 m, na jednom čistom platou, dimenzija oko 5x5 m, na koji se može slobodno plasirati dubinski sistem (s tim što se ne sme promašiti, jer je okolo rastinje, u kom riba ne može da nađe hranilicu i mamac). Ovu poziciju još zgodnijom čini to što u priobalju nema previše trave, pa je uz dobro uklopljen sistem i malo veštine moguće bez mnogo problema vaditi i krupnije babuške, kakvih u ovom jezeru i te kako ima.
ZA OVAKVO PECANJE koristim dva fider štapa sa vrhovima snage 56 g (2 oz), a montažu pravim tako što na kraj osnovnog najlona prečnika 0,22 mm vežem trostranu vrtilicu, pa na nju dodam još 30 cm najlona iste debljine, na koji navučem starinsku žičanu »metod« hranilicu (tzv. lubeničarku), ispod koje vezujem malu virblu i preko nje desetak centimetara dug predvez od najlona promera 0,16 mm, sa udicom veličine 10. Isti takav predvez, sa udicom iste veličine, vežem i na bočni krak trostrane vrtilice. Ovakav sistem se skoro nikad ne mrsi, tako da nekada i ceo dan pecam na iste predveze, iako strogo vodim računa o tome da ne počnu da se uvrću, i menjam ih čim primetim da se to dešava Inače, predvez bi mogao da bude i za koji broj tanji, ali uz obalu ipak ima vegetacije u koju krupnija babuška može da uleti, a onda je nije lako iščupati, pa više volim da imam izvesnu rezervu snage, da mogu i forsirano da je izvadim ako počne da se snažno opire kada je privučem blizu obale.
KAKO PORED FIDERA skoro uvek bacim i jedan plovak... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 478-)