Veoma je teško naći ribolovca koji nema više kombinacija štapova i mašinica za svaku tehniku koju upražnjava. Istovremeno, skoro svi maštamo o pronalaženju takvog seta kojim ćemo moći da lovimo sve (ili skoro sve) ribe koje jurimo, na svim (ili skoro svim) vodama na koje idemo. To je teško ostvarljivo, ali uz malo odricanja i prilagođavanja nije nemoguće
Koliko god se trudili da pojednostavimo ribolov, a da pritom ostanemo dovoljno efikasni, uvek će biti situacija kojima se moramo prilagoditi nekim specifičnim pristupom ili tehnikom, što zahteva i upotrebu određene opreme. Čak i ako bismo svoj ribolov ograničili na jedan deo reke ili, još uže, na samo jedno mesto, te se opredelili za lov isključivo jedne vrste ribe, i to samo jednom tehnikom, opet bismo povremeno dolazili u situacije u kojima izabrana tehnika i oprema ne bi bile najbolje rešenje. Najčešći primer u prilog prethodnoj tvrdnji jeste varaličarenje na većim nizijskim rekama. Najbolja ribolovna mesta na njima su strukture oko većih virova. Ma koju riblju vrstu da odaberemo kao ciljnu, velika je verovatnoća da ćemo uloviti i neku drugu, jer više njih živi oko virova ili se tu hrani. Te ribe se razlikuju po prosečnoj veličini, te po vremenu, mestu i načinu na koji love, što zahteva primenu različitih metoda i tehnika ribolova, kao i svemu tome prilagođenu opremu. Ni mesto za ribolov nije uvek isto. Nekada je voda niska i spora i najbolje pozicije na obali su nam dostupne, a nekada je reka bujičava i brza i položaj na obali koji možemo zauzeti nezgodan je za pravilnu prezentaciju varalice, te je neophodna drugačija oprema nego u prvom slučaju. U nekim uslovima je isto mesto pogodnije za ribolov štuke ili bucova, dok je u drugim idealno za varaličarenje smuđa ili soma.
OČIGLEDNO JE DA NAM je za optimalno pokrivanje i samo jednog takvog mesta neophodno nekoliko varaličarskih kompleta, ali nošenjem prevelike količine opreme gube se i mobilnost i draž varaličarskog ribolova. Skoro svaki blinkeraš sa velikih reka vremenom nabavi komplete za najmanje tri težinske klase varaličarenja, a to koji će poneti rešava tako što se pre polaska informiše o uslovima na konkretnom ribolovnom mestu. To bi bilo najbolje rešenje kada ne bismo želeli da istim štapom i mašinicom lovimo više vrsta riba, a većina varaličara upravo tome teži – nalaženju idealnog kompleta, kojim može pokriti najveći broj situacija na većem broju ribolovnih mesta. Pa pokušajmo da posle ovog malo dužeg uvoda odgovorimo na pitanje koje većinu nas muči – da li je moguće uspešno loviti više vrsta riba istim varaličarskim kompletom?
IDEALNOG SETA opreme – za sve težine, metode i tehnike varaličarenja – nema, ali je moguće odabrati veoma široko primenljivu garnituru, naravno uz odricanja od nekih mogućnosti. Ako »univerzalnost« potražimo u prosečnim vrednostima svih bitnih karakteristika svakog dela opreme, svesno se moramo odreći prednosti karakteristika koje znatno odstupaju od proseka. S obzirom na to da smo za primer odabrali mesto na kojem dominiraju četiri grabljivice od kojih je bucov predmet lakog varaličarskog ribolova, smuđ i štuka prema prosečnoj lovnoj težini su srednja lovina, a som riba koja se lovi teškim varaličarenjem, očigledno je da rešenje treba tražiti u garnituri za srednji varaličarski ribolov. KOD IZBORA ČEKRKA nema dileme. Ako odaberemo kvalitetan model sa špulnom kapaciteta 100m/0,40mm, imaćemo alatku za sve gore navedeno, ali pod uslovom da pored osnovnog kalema imamo još dva rezervna. Izmenljivost kalema nam omogućava prilagođavanje težini, metodu i tehnici ribolova. Na jedan kalem, namenjen pecanju bucova, treba namotati kvalitetan, bezbojan, mekan i istegljiv monofil sa najnižom mogućom memorijom, prečnika 0,20-0,22 mm i realne nosivosti na čvoru od 3,5-4 kg. Monofil pomenutih karakteristika omogućava dovoljan izbačaj... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 478-)