Lov bele ribe sa obale na Savi u Beogradu moguć je na sve manjem broju mesta, na kojima po pravilu vlada povelika gužva, a većina ih ili nije slobodna ili ne daje ulove onda kada mi ugrabimo vremena za pecanje. Ipak, iskusni plovkaroši i u takvim teškim uslovima uspeli su da pronađu i dobru poziciju i način da se na njoj nauživaju
Sredinom poslednje sedmice pred početak zabrane pecanja većine ribolovno atraktivnih vrsta bele ribe rešio sam da iskoristim nekoliko slobodnih sati posle posla da se »ispišem« pred dugu pauzu. Moj drugar Igor Milanović i ja dogovorili smo se da odemo na Savu, i to na nama najbliže mesto, sa spoljašnje strane Ade Ciganlije, koje stariji ribolovci sa Čukarice zovu Beogradovo kupatilo.
U jednom od ranijih brojeva Ribolova spomenuo sam da je i na ovu lokaciju, praktično jedinu preostalu na dugačkom potesu na kojoj nije bilo splavova, postavljen jedan takav veliki plovni objekat, čime je prostor na kom je moguća vožnja plovka sa obale smanjen na samo petnaestak metara. Ali nas dvojica smo ovog puta rešili da iskoristimo to što pomenuti splav još nije u funkciji i da probamo da pecamo sa njega.
OBOJICA SMO NAMONTIRALI lagane bolonjeze dužine šest metara i plovke nosivosti dva odnosno tri grama, pošto je Sava veoma sporo tekla, a nisu nam bili potrebni ni daleki zabačaji jer smo se zahvaljujući pontonu dovoljno odmakli od obale. Kako nismo imali previše vremena, užurbano smo pripremili prihranu koju smo već više puta uspešno koristili tokom ove sezone: popularnu kupovnu prihranu Van den Eynde River Ace i domaći Magic Bait River Betain, u srazmeri 1:2, otežali smo sa 4 kg teške zemlje, i svemu tome dodali oko 200 g prezle u boji i 0,5 l crvića. Na samo dve dužine stapa, pravo ispred nas, bacili smo 5-6 povećih kugli i počeli sa pecanjem.
NA NAŠE IZNENAĐENJE, posle samo par vožnji dobili smo prve ribe, i to plotice. U tom ritmu se ribolov i nastavio, pa na trzaje nismo dugo čekali. Uz dohranu na svakih dvadesetak minuta, sa po dve-tri manje kugle, riba je dobro radila, ali samo dok posle manje od dva sata pecanja vreme nije naglo počelo da se menja. Ta promena, koja je donela i jak vetar, poremetila je ribu, pa smo se jedno vreme prilično mučili kako bismo bar neku uhvatili.
KADA JE POSLE NEKIH šezdesetak minuta veoma loše aktivnosti bele vetar konačno stao, rešili smo da probamo da pokrenemo ribu obilnim dohranjivanjem, količinski jednakim početnom hranjenju. Na našu radost, to je pomoglo, budući da je riba počela ponovo da se javlja, pa je tokom naredna dva sata, koliko smo pecali, ribolov bio veoma zanimljiv.
Meni je posebno interesantno bilo to što je ulov bio veoma raznovrstan... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 478-)