Prvi deo proleća po pravilu donosi vrsnim i upornim somarošima dobre izglede za ulov trofejnih »brkajlija«. Ove godine su trojica obrenovačkih varaličara tu priliku i iskoristila, iako nisu uspeli da savladaju sve orijaše koje su imali na štapu
Tereni poznati kao Topla voda A i B – kako ih po termoelektranama, kod kojih se nalaze ispusti zagrejane vode u Savu, nazivamo mi obrenovački ribolovci – u rano proleće posebno su zanimljivi somarošima, i izuzetno su teški za ribolov. S jedne strane, oni jesu pristupačni, ali je na njima veoma teško voditi varalicu blizu dna, a još je teže izvaditi veliku ribu. Takve se tu srazmerno često javljaju i neke budu savladane, ali mnoge uspeju da pokidaju strunu ili spadnu, a skoro svi kapitalci se tu vade iz čamca, bez kog su šanse da ribolovac uspešno okonča borbu praktično simbolične.
Som se na ovim terenima pre svega peca na silikonske glavinjare (posebno na one sa srednje jakom vibracijom) i na šedove, ali nije retkost ni da pokupi vobler plasiran pri površini ili u srednjem sloju vode. Najbolje je varalicu baciti preko buka tople vode, koji se jasno uočava na površini, a zatim je uvesti u sam buk, iz kog ona izlazi u mirniju vodu i u kontratok. Som najčešće udara ili sa spoljne strane buka (na samoj njegovoj ivici) ili sa unutrašnje strane, gde voda usporava i gde somovi čekaju da voda izbaci zanemoćale ribice, odvojene od svog jata. Soma tu nema u enormnim količinama, ali oni najuporniji imaju ulove, a svakog proleća padne bar nekoliko veoma lepih komada, osim što bude mnogo izgubljenih riba.
POČETKOM MINULOG marta, sa drugarima koji su mnogo iskusniji somaroši od mene (ako sebe uopšte i mogu da ubrojim u somaroše) otvorio sam ovogodišnju sezonu lova soma, koji na izlivima toplih voda uvek krene da se javlja ranije nego na drugim mestima, a nije neobično ni da udari usred zime onima koji tu jure smuđa. Sezona je za mene krenula lepo, ulovom »brke« od oko 40 kg, kog sam dobio na šeda dugog 13 cm, početkom marta, na izlivu tople vode TENT B; tu ribu sam nakon slikanja vratio u Savu, što radim sa većinom ulova.
Polovinom marta, moj drugar Željko Ostojić je na glavinjaru Mrša D89, tešku 66 g, u crnom dekoru, dobio soma od oko 70 kg, kog je nakon slikanja vratio u vodu, što je za svaku pohvalu. Njemu to nije prvi kapitalac te vrste kojeg je uhvatio i pustio, a manjih sa kojima je tako postupio bilo je i mnogo više. GoPro kamerom, koju je nosio prilikom pecanja, Željko je napravio sjajne snimke zamaranja pomenutog kapitalca, koje sam nakon obrade postavio na svoj Jutjub kanal, gde možete i pogledati video-zapis nazvan Glavinjarom na somove. Željko je tu krupnu ribu savladao dvodelnim štapom Zeck Blinker Jörg Spin, dužine 2,7 m i t.b. 30–180 g, mašinicom Shimano Stella 8000 HG i pletenicom YGK Super Jiggman, klase PE 4 (nosivosti 60 lb, tj. 27,24 kg). Uprkos jakom strujanju vode, riba je iz čamca, iz kog je Željko tom prilikom i varaličario, savladana prilično brzo, za 15 minuta, pre svega zahvaljujući jakom priboru, ali i iskustvu, kako u zamaranju krupne ribe, tako i u upravljanju plovilom, poverenom tom prilikom Goranu Jovanoviću Gisu, našem drugaru i takođe vrsnom ribolovcu, koji u karijeri ima, baš kao i Željko, veći broj ulovljenih krupnih somova.
Mene sreća u nastavku prolećne sezone nije poslužila, budući da sam jednog jutra, pecajući sa Željkom, za pola sata izgubio dva kapitalna soma, koji su mi spali sa glavinjara nakon nekoliko minuta borbe, ali odavno sam spoznao da je i to deo ribolova i da zbog takvih stvari čovek ne sme da gubi elan, niti samopouzdanje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 479-)