U vre­me naj­ve­će eks­pan­zi­je ba­bu­ške u na­šim vo­da­ma te­ško da je iko mo­gao po­smi­sli­ti da bi ta ri­ba mo­gla po­sta­ti po­že­ljan ulov. Me­đu­tim, pri­ti­sak ri­bo­lo­va­ca i kri­vo­lo­va­ca, uz ne­ke dru­ge fak­to­re, uči­ni­li su da je na ve­li­kom bro­ju te­re­na krup­ni­ja ba­bu­ška po­sta­la re­dak ulov, pa mno­gi sa ra­do­šću do­če­ka­ju in­for­ma­ci­ju da je ova ri­ba ne­gde pro­ra­di­la. To va­ži i za naj­ve­će ve­štač­ko je­ze­ro u Šu­ma­di­ji

babuska-velika

Gru­žan­sko je­ze­ro na­sta­lo je osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka pre­gra­đi­va­njem re­ke Gru­že, le­ve pri­to­ke Za­pad­ne Mo­ra­ve. For­mi­ra­njem ove vi­še­na­men­ske aku­mu­la­ci­je, po­vr­ši­ne oko 900 ha, re­šen je du­go­go­di­šnji pro­blem vo­do­snab­de­va­nja Kra­gu­jev­ca, Kni­ća i okol­nih me­sta, a ubr­zo je ona po­sta­la i atrak­tiv­na ri­bo­lov­na vo­da, na ko­ju su po­če­li da re­dov­no do­la­ze ri­bo­lov­ci ne sa­mo iz po­me­nu­tih i dru­gih okol­nih me­sta, već i iz znat­no uda­lje­ni­jih de­lo­va Sr­bi­je, i to ra­di pe­ca­nja so­ma, ša­ra­na, smu­đa, be­le ri­be, a i ba­bu­ške, ko­ja se ov­de du­go od­lič­no lo­vi­la i do­sti­za­la za­vid­nu te­ži­nu.

I po­red to­ga što je u du­gom pe­ri­o­du u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri iz­lo­že­no ra­znim vi­do­vi­ma kri­vo­lo­va, Šu­ma­dij­sko mo­re – ka­ko če­sto na­zi­va­ju ovo je­ze­ro – još uvek je bo­ga­to ri­bom, zbog če­ga se na nje­go­vim raz­u­đe­nim a pri­stu­pač­nim oba­la­ma, to­kom ce­le go­di­ne, mo­gu sre­sti broj­ni ri­bo­lov­ci i kam­pe­ri. Je­ze­ro, osim po­me­nu­tih vr­sta, na­sta­nju­ju i štu­ka, de­ve­ri­ka, ban­dar, be­o­vi­ca i cver­glan (po­sled­njih go­di­na znat­no pre­nam­no­žen).

KRAJ PR­VE PO­LO­VI­NE pro­le­ća ide­a­lan je za lov krup­ne ba­bu­ške na sta­ja­ći­ca­ma, pa i na Gru­žan­skom je­ze­ru. Ba­bu­ška je u ovom pe­ri­o­du vr­lo ak­tiv­na, na­ro­či­to u zo­na­ma sa ma­lom du­bi­nom u pri­o­ba­lju, gde se vo­da br­zo za­gre­va, usled če­ga tu ba­bu­ška tra­ži hra­nu i me­sto za pro­du­že­tak vr­ste. U ovom de­lu se­zo­ne, ka­da se ve­ći­na ša­ran­skih vr­sta pri­pre­ma za mrest ili je uve­li­ko nji­me za­o­ku­plje­na, i ka­da su na sna­zi lo­vo­sta­ji na ša­ra­na, de­ve­ri­ku, kle­na, sko­ba­lja, mre­nu, plo­ti­cu i ja­za (do 1. ju­na), za­tim na smu­đa (do 1. ma­ja) i bu­co­va (do 15. ju­na), ba­bu­ška po­sta­je još in­te­re­sant­ni­ja ve­li­kom bro­ju ri­bo­lo­va­ca, pa i na­ma Kra­ljev­ča­ni­ma, ko­ji ma­sov­no do­la­zi­mo na Gru­žan­sko je­ze­ro u po­tra­zi za ovom ri­bom. Ona je u jed­nom pe­ri­o­du bi­la prak­tič­no do­mi­nant­na vr­sta u je­ze­ru, da bi vre­me­nom bi­la iz ra­znih raz­lo­ga do­ve­de­na mal­te­ne na ivi­cu is­tre­blje­nja, ta­ko da se u po­sled­njih de­se­tak go­di­na do­bi­ja­la spo­ra­dič­no i u znat­no ma­njim ko­li­či­na­ma ne­go ne­kad. Iz­u­ze­tak je či­ni­lo vre­me mre­sta, ka­da se ova ri­ba ma­sov­no iz­lo­vlja­va­la u ogrom­nim ko­li­či­na­ma na uš­ći­ma Bo­rač­ke re­ke i Gru­že u je­ze­ro. Ali po­lo­vi­nom pro­šle go­di­ne i po­čet­kom pro­le­ća ove, na ra­dost mno­go­broj­nih lju­bi­te­lja lo­va te ri­be, sa je­ze­ra su po­če­le da sti­žu neo­če­ki­va­ne ohra­bru­ju­će ve­sti o sva­ko­dnev­nim ulo­vi­ma ba­bu­ške.

TE IN­FOR­MA­CI­JE POD­STA­KLE su i me­ne i mog pri­ja­te­lja Dra­ga­na da se za­pu­ti­mo na Gru­žan­sko je­ze­ro i na li­cu me­sta pro­ve­ri­mo ko­li­ko su isti­ni­te, tj. da li ba­bu­ška za­i­sta ra­di ta­ko do­bro ka­ko se pri­ča ili ri­bo­lov­ci ipak ma­lo pre­te­ru­ju. Za pr­vi za­jed­nič­ki ovo­go­di­šnji iz­la­zak na je­ze­ro oda­bra­li smo za­liv u ata­ru se­la Ku­so­vac, gde se krup­na ba­bu­ška, ka­ko smo ču­li, le­po lo­vi­la još od kra­ja mar­ta. Že­le­ći da iz­beg­ne­mo bi­lo ka­kvo iz­ne­na­đe­nje, de­talj­no smo po­gle­da­li sed­mo­dnev­nu vre­men­sku prog­no­zu za pod­ruč­je Kni­ća. Ka­ko je ona na­ja­vlji­va­la go­to­vo ide­al­nu tem­pe­ra­tu­ru va­zdu­ha i br­zi­nu ve­tra za po­ne­de­ljak, 22. april, taj dan smo i oda­bra­li za iz­la­zak na je­ze­ro, na­rav­no, ra­ču­na­ju­ći pri tom i na či­nje­ni­cu da su rad­nim da­ni­ma gu­žve znat­no ma­nje, ta­ko da je mno­go lak­še pro­na­ći iz­gled­no me­sto ne­go pre­ko vi­ken­da, ka­da ni do­la­zak par sa­ti pre svi­ta­nja ne ga­ran­tu­je da će čo­vek us­pe­ti da se sme­sti ta­mo gde je na­u­mio... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 479-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...