U vreme najveće ekspanzije babuške u našim vodama teško da je iko mogao posmisliti da bi ta riba mogla postati poželjan ulov. Međutim, pritisak ribolovaca i krivolovaca, uz neke druge faktore, učinili su da je na velikom broju terena krupnija babuška postala redak ulov, pa mnogi sa radošću dočekaju informaciju da je ova riba negde proradila. To važi i za najveće veštačko jezero u Šumadiji
Gružansko jezero nastalo je osamdesetih godina prošlog veka pregrađivanjem reke Gruže, leve pritoke Zapadne Morave. Formiranjem ove višenamenske akumulacije, površine oko 900 ha, rešen je dugogodišnji problem vodosnabdevanja Kragujevca, Knića i okolnih mesta, a ubrzo je ona postala i atraktivna ribolovna voda, na koju su počeli da redovno dolaze ribolovci ne samo iz pomenutih i drugih okolnih mesta, već i iz znatno udaljenijih delova Srbije, i to radi pecanja soma, šarana, smuđa, bele ribe, a i babuške, koja se ovde dugo odlično lovila i dostizala zavidnu težinu.
I pored toga što je u dugom periodu u većoj ili manjoj meri izloženo raznim vidovima krivolova, Šumadijsko more – kako često nazivaju ovo jezero – još uvek je bogato ribom, zbog čega se na njegovim razuđenim a pristupačnim obalama, tokom cele godine, mogu sresti brojni ribolovci i kamperi. Jezero, osim pomenutih vrsta, nastanjuju i štuka, deverika, bandar, beovica i cverglan (poslednjih godina znatno prenamnožen).
KRAJ PRVE POLOVINE proleća idealan je za lov krupne babuške na stajaćicama, pa i na Gružanskom jezeru. Babuška je u ovom periodu vrlo aktivna, naročito u zonama sa malom dubinom u priobalju, gde se voda brzo zagreva, usled čega tu babuška traži hranu i mesto za produžetak vrste. U ovom delu sezone, kada se većina šaranskih vrsta priprema za mrest ili je uveliko njime zaokupljena, i kada su na snazi lovostaji na šarana, deveriku, klena, skobalja, mrenu, ploticu i jaza (do 1. juna), zatim na smuđa (do 1. maja) i bucova (do 15. juna), babuška postaje još interesantnija velikom broju ribolovaca, pa i nama Kraljevčanima, koji masovno dolazimo na Gružansko jezero u potrazi za ovom ribom. Ona je u jednom periodu bila praktično dominantna vrsta u jezeru, da bi vremenom bila iz raznih razloga dovedena maltene na ivicu istrebljenja, tako da se u poslednjih desetak godina dobijala sporadično i u znatno manjim količinama nego nekad. Izuzetak je činilo vreme mresta, kada se ova riba masovno izlovljavala u ogromnim količinama na ušćima Boračke reke i Gruže u jezero. Ali polovinom prošle godine i početkom proleća ove, na radost mnogobrojnih ljubitelja lova te ribe, sa jezera su počele da stižu neočekivane ohrabrujuće vesti o svakodnevnim ulovima babuške.
TE INFORMACIJE PODSTAKLE su i mene i mog prijatelja Dragana da se zaputimo na Gružansko jezero i na licu mesta proverimo koliko su istinite, tj. da li babuška zaista radi tako dobro kako se priča ili ribolovci ipak malo preteruju. Za prvi zajednički ovogodišnji izlazak na jezero odabrali smo zaliv u ataru sela Kusovac, gde se krupna babuška, kako smo čuli, lepo lovila još od kraja marta. Želeći da izbegnemo bilo kakvo iznenađenje, detaljno smo pogledali sedmodnevnu vremensku prognozu za područje Knića. Kako je ona najavljivala gotovo idealnu temperaturu vazduha i brzinu vetra za ponedeljak, 22. april, taj dan smo i odabrali za izlazak na jezero, naravno, računajući pri tom i na činjenicu da su radnim danima gužve znatno manje, tako da je mnogo lakše pronaći izgledno mesto nego preko vikenda, kada ni dolazak par sati pre svitanja ne garantuje da će čovek uspeti da se smesti tamo gde je naumio... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 479-)