Celim svojim tokom, od Valjeva, gde nastaje spajanjem reka Jablanice i Obnice, pa do ušća u Savu kod Obrenovca, Kolubara je nastanjena ribama mrenskog i šaranskog regiona. U gornjem delu, oko sela Slovac, Mlađevo i Divci, uglavnom se love skobalj i sitniji klen, dok u donjem, blizu ušća, ima skoro sve savske ribe, uključujući i štuku, bucova i soma. Som je u izvesnoj meri prisustan i uzvodno od Vreoca i Lajkovca, na terenima na kojima je štuka veoma retka (zastupljenija je u u barama i otokama oko Vreoca i Lazarevca), pa je klen najčešća meta varaličara na Kolubari.
Sa prijateljem Dušanom Kokićem, poznatim varaličarom iz Valjeva, jedan dan na samom početku leta proveo sam loveći kolubarske »glavonje«. Nekoliko svežijih dana, koji su prethodili našem pohodu, nagoveštavalo je da bismo mogli da imamo uspeha, pa smo se puni elana još pre izlaska sunca obreli na vodi, kod sela Jabučje, sa namerom da idemo nizvodno prema Lazarevcu, jer je tu reka nešto šira nego uzvodnije, a i obale su manje zarasle i pristupačnije.
Pošto je bio vikend, nisu radili bageri koji tokom nedelje bez prekida vade šljunak, pa je reka bila »sijerava« (ni sasvim mutna ni bistra), a vodostaj je zahvaljujući prethodnim kišnim danima bio blago povišen, tako da su uslovi za varaličarenje bili dosta dobri (preko leta Kolubara redovno mnogo opadne, a voda se toliko zatravi da je varaličarenje moguće samo u dubljim virovima).
Očekivali smo da se klen pre svega javi u jutarnjem cugu, ali nam je oblačno vreme, sa povremenom laganom kišicom išlo na ruku, pa je on dobro radio tokom većeg dela dana. Nivo reke i prozirnost bili su idealni za lov na voblere, što smo iskoristili da sve vreme pecamo na svoje rukotvorine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 328-)