Fi­der je ri­bo­lov­na teh­ni­ka ko­ja se za­sni­va na dva ključ­na ele­men­ta – na upo­tre­bi šta­po­va sa ose­tlji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma i na pla­si­ra­nju pri­ma­me uz ma­mac po­mo­ću hra­ni­li­ce. Ma­da po­sto­je i plo­vak-hra­ni­li­ce, ovo je pre sve­ga du­bin­ski na­čin pe­ca­nja, i to iz­u­zet­no efi­ka­san za sko­ro sve vr­ste ci­pri­ni­da, od bo­dor­ke do ša­ra­na, i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma, ka­ko zbog od­lič­ne in­di­ka­ci­je tr­za­ja i do­bre re­a­li­za­ci­je, ta­ko i zbog to­ga što stal­nim pla­si­ra­njem pri­ma­me na ma­lom pro­sto­ru pri­vla­či­mo mno­štvo ri­be i pod­sti­če­mo je na in­ten­ziv­no hra­nje­nje. Ali, mo­že se de­si­ti da u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma bo­lje re­zul­ta­te u lo­vu fi­der šta­pom po­sti­že­mo bez stal­nog do­hra­nji­va­nja – ta­ko što hra­ni­li­cu za­me­ni­mo olo­vom od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne. Za­to mno­gi uspe­šni fi­de­ra­ši u pri­bo­ru uvek ima­ju i gar­ni­tu­ru ute­ga raz­li­či­tih gra­ma­ža i ne li­be se da ih upo­tre­be.

OLOV­NA OTE­ŽA­NJA, uglav­nom u vi­du su­ze (ka­plji­ce), u fi­der teh­ni­ci se ko­ri­ste pri­li­kom son­di­ra­nja te­re­na (tj. is­pi­ti­va­nja struk­tu­re dna i me­re­nja du­bi­ne). Me­đu­tim, ve­o­ma se če­sto upo­tre­blja­va­ju i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da nam u hra­nje­nu zo­nu uđe pre­ve­li­ka ko­li­či­na sit­ni­je be­le ri­be... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 333-)