Kao i pret­hod­nih go­di­na, i ove sam deo od­mo­ra odvo­jio za od­la­zak na Dri­nu. Ba­za mi je bi­la bli­zu gor­njeg kra­ja Zvor­nič­kog je­ze­ra, u apart­ma­ni­ma Drin­ske oaze u Ve­li­koj Re­ci, oko tri ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od ži­vog to­ka. Tu se mo­gu sa oba­le ili iz čam­ca pe­ca­ti sko­ro sve vr­ste ri­ba ko­je u Dri­ni ži­ve, ali sam ja po­neo sa­mo va­ra­li­čar­ski pri­bor, jer sam una­pred re­šio da se ovom pri­li­kom po­sve­tim lo­vu gra­blji­vi­ca.

Od­mah po do­la­sku, u po­po­dnev­nim ča­so­vi­ma, uzeo sam svoj va­ra­li­ča­rac i upu­tio se oba­lom Zvor­nič­kog je­ze­ra ka ži­vom to­ku, ko­ji me je naj­vi­še pri­vla­čio. Ali ni­sam sti­gao ni do po­lo­vi­ne pu­ta, a po­če­la je ja­ka ki­ša, pra­će­na gr­mlja­vi­nom, ko­ja me je na­te­ra­la da od­u­sta­nem od svog pla­na, po­što mi se či­ni­lo be­smi­sle­nim da po ta­kvom vre­me­nu po­ku­ša­vam da tra­žim ak­tiv­nu ri­bu na te­re­nu ko­ji ne po­zna­jem. Su­tra­dan uju­tru vre­me je bi­lo jed­na­ko lo­še, a ja sam, su­o­čen sa ki­šom i gr­mlja­vi­nom ko­ji­ma se ni­je na­zi­rao kraj, bio na korak od odluke da se od­mah spa­ku­jem i kre­nem ku­ći, jer sam slu­tio da od va­ra­li­ča­re­nja ne­će bi­ti ni­šta. Od tog na­u­ma od­vra­tio me je moj do­ma­ćin Mi­la­din Ju­ro­še­vić, ina­če is­ku­san ri­bo­lo­vac, ko­ji mi je po­nu­dio da se po­slu­žim nje­go­vim pri­bo­rom i opro­bam u ri­bo­lo­vu mir­nih vr­sta sa jed­nog od mo­lo­va ko­ji pri­pa­da­ju pan­si­o­nu. Mi­la­din mi je re­kao da je pret­hod­nih da­na tu ve­o­ma uspe­šno pe­cao be­lu ri­bu fi­der teh­ni­kom, pa sam iza­brao če­ti­ri me­tra du­gi štap Elep­hant 5, te­ži­ne ba­ca­nja 15–60 g, na ko­me je bi­la ma­ši­ni­ca Pro Speed i već na­ve­zan kom­ple­tan si­stem, sa ka­ve­znom hra­ni­li­com... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 333-)