I u svet­skim okvi­ri­ma i u Sr­bi­ji sve se vi­še va­ra­li­ča­ra, po­seb­no onih naj­mla­đih, okre­će naj­lak­šim vi­do­vi­ma blin­ke­ri­sa­nja i uži­va lo­ve­ći ose­tlji­vim pri­bo­rom, na ma­le mam­ce, sko­ro sve vr­ste gra­blji­vi­ca, i to ne uvek is­klju­či­vo sit­nih. Raz­lo­ga za ta­kav pri­stup ima mno­go, po­go­to­vo na na­šim vo­da­ma

Kao i ve­ći­na do­ma­ćih va­ra­li­ča­ra, dru­ga­ri sa ko­ji­ma iz­la­zim na vo­du i ja uglav­nom sred­nje te­škim pri­bo­rom lo­vi­mo kod nas naj­ra­spro­stra­nje­ni­je gra­blji­vi­ce ci­pri­nid­nog re­gi­o­na. Že­li­mo, po­naj­pre, da što bo­lje is­ko­ri­sti­mo tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju na vo­di, do­ži­vi­mo ne­što oso­be­no, ali i da ulo­vi­mo što krup­ni­ju gra­blji­vi­cu. Me­đu­tim, u po­sled­nje vre­me mno­gi mo­ji pri­ja­te­lji i ja sve če­šće pe­ca­mo la­kim i ul­tra­la­kim pri­bo­rom, i to re­la­tiv­no sit­ne ri­be, na ka­kve do­sko­ra ni­smo obra­ća­li pa­žnju ili ko­je smo čak po­ku­ša­va­li da iz­beg­ne­mo ju­re­ći krup­ne zver­ke. Raz­lo­ga za ta­kvo opre­de­lje­nje je vi­še, i uve­ren sam da ću bar ne­ke od vas ko­ji se u la­kom va­ra­li­ča­re­nju još ni­ste opro­ba­li us­pe­ti da pod­stak­nem da se u nje­mu oku­ša­te uka­žem li na njih i na pred­no­sti ta­kvog ri­bo­lo­va ve­štač­kim mam­ci­ma.

1. NE­DO­STA­TAK VRE­ME­NA. Od svih raz­lo­ga ko­je ću na­ve­sti, ovaj je za ve­ći­nu nas sva­ka­ko u da­na­šnje do­ba klju­čan. Na­še slo­bod­no vre­me ne po­kla­pa se uvek sa pe­ri­o­di­ma iz­ra­zi­ti­je ak­tiv­no­sti krup­nih ri­ba ili ga na­pro­sto ne­ma do­volj­no za od­la­ske na ne­ke iz­da­šni­je te­re­ne. A u ta­kvim okol­no­sti­ma sva­ka­ko je bo­lje iza­ći u bi­lo ka­kav ri­bo­lov ne­go osta­ti kod ku­će i raz­mi­šlja­ti o ono­me što pro­pu­šta­mo. Lov sit­ni­jih gra­blji­vi­ca, kao i ne­kih vr­sta ko­je ni­su ti­pič­na va­ra­li­čar­ska lo­vi­na (po­put prot­fi­ša i mre­ne) po­sta­je mo­guć sa ma­lim ve­štač­kim mam­ci­ma, a uz to ni­je pre­te­ra­no vre­men­ski zah­te­van. Prak­tič­no sva­ko do­bra da­na je do­bro, pre­tra­ži­va­nje te­re­na ne mo­ra tra­ja­ti sa­ti­ma, a sit­nu ri­bu ras­po­lo­že­nu za je­lo mo­že­mo pro­na­ći na ve­ći­ni vo­da, pa i na oni­ma ko­je su nam u da­tom tre­nut­ku naj­bli­že.

2. NE­PO­VOLJ­NI HI­DRO­LO­ŠKI I ME­TE­O­RO­LO­ŠKI USLO­VI. Pro­tiv vi­še si­le, kao što su vi­sok ili ni­zak vo­do­staj, eks­trem­ne tem­pe­ra­tu­re, jak ve­tar i sl. se ne mo­že. Sre­ćom, uvek po­sto­je vo­de na ko­ji­ma su osci­la­ci­je ni­voa ma­nje iz­ra­že­ne, kao i pod­ruč­ja ko­ja su na ne­ki pri­rod­ni ili ve­štač­ki na­čin bo­lje za­šti­će­na od vre­men­skih ne­po­go­da. Za nas ko­ji ra­di­je pe­ca­mo bi­lo šta ne­go što se­di­mo u če­ti­ri zi­da, ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje otva­ra mo­guć­nost da mal­te­ne uvek... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 380-)