Reč­ni ša­ran je je­dan od naj­te­žih pro­tiv­ni­ka ko­je mo­že­mo ima­ti u ri­bo­lo­vu na na­šim vo­da­ma. Ali pra­vi po­sve­će­ni­ci, ko­ji ne ža­le vre­me­na ni tru­da, na­đu na­čin da ga pri­vu­ku i uhva­te. Dvo­ji­ca od njih ot­kri­va­ju vam taj­ne ko­je su im do­ne­le vr­lo le­pe ulo­ve u ovoj nat­pro­seč­no te­škoj go­di­ni

Uslo­vi za pe­ca­nje ša­ra­na na Za­pad­noj Mo­ra­vi kod Kru­šev­ca da­le­ko su od ide­al­nih. Do­bre po­zi­ci­je na obe oba­le, na po­te­su du­gom vi­še od 30 km, mo­gu se iz­bro­ja­ti na pr­ste. Na vo­di je uvek gu­žva, pa pri­pre­ma me­sta če­sto bu­de uslu­ga ko­le­gi ko­ji je bio br­ži (što je, na­ža­lost, bez­ma­lo si­no­nim za »bez­o­bra­zni­ji«). Vo­do­staj se ret­ko usta­li na de­se­tak da­na, a u lo­vu »vo­de­ne li­si­ce« to je na ovim te­re­ni­ma če­sto naj­va­žni­ji fak­tor uspe­ha. Ova je go­di­na bi­la po­seb­no ne­zgod­na kad je o to­me reč, jer su i ni­vo re­ke i vre­men­ske pri­li­ke bi­li iz­u­zet­no ne­sta­bil­ni, što je sko­ro u pot­pu­no­sti po­ni­šta­va­lo ve­li­ki trud ov­da­šnjih ša­ran­dži­ja. Me­đu­tim, sve to ni­je po­ko­le­ba­lo Zo­ra­na Sta­no­je­vi­ća i Ne­na­da Vi­di­ća, ni­ti ih je ome­lo da ostva­re do­bre re­zul­ta­te na svom me­stu niz­vod­no od Kru­šev­ca, na kom re­dov­no pe­ca­ju.

Kao biv­ši pri­pad­nik Voj­ske Sr­bi­je, Zo­ran sa­da ima mno­go vre­me­na za ri­bo­lov, kom se po­sve­tio mak­si­mal­no stu­di­o­zno. Ša­ra­na če­ka u zo­na­ma sa spo­rim to­kom, ko­je is­pi­ta so­na­rom i ski­ci­ra u be­le­žni­cu, uno­se­ći du­bi­nu, kao i po­lo­žaj pre­pre­ka, pa­nje­va, spru­do­va, ru­pa... Tri da­na pre pr­vog za­ba­ča­ja me­sto hra­ni po­mo­ću prać­ke ili »ko­bre«, naj­če­šće oko 18 č, ki­lo­gra­mom sta­rog ku­ku­ru­za, ku­va­nog oko 90 mi­nu­ta, uz do­da­tak do­ma­ćeg ba­gre­mo­vog ili li­vad­skog me­da. Če­tvr­tog da­na po pod­ne po­či­nje da pe­ca, a pre za­ba­ci­va­nja do­hra­ni me­sto sa oko 300 g ku­va­nog ku­ku­ru­za, dok još oko 700 g ba­ci uve­če, pred po­la­zak ku­ći. Vr­šni deo si­ste­ma pra­vi od oko 70 cm du­gog par­če­ta led­ko­ra (eng. »le­ad­co­re«), tj. ple­te­ni­ce u či­jem je sre­di­štu olov­na ži­ca, a ko­ri­sti pljo­sna­ta olo­va te­ška od 40 do 80 g, sa ru­pom u sre­di­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 387-)