Ka­da sam sed­mog ju­la uju­tru sa dru­gom kre­nuo u ri­bo­lov, ni­smo bi­li si­gur­ni gde će nas put od­ve­sti. Upu­ti­li smo se naj­pre do Du­di­nog du­nav­ca, ko­ji je bio pri­stu­pa­čan ali na na­šu ža­lost pre­kri­ven so­či­vi­com. Ma­da su okol­ni ku­bi­ci pu­ni vo­de, pa bi se i na nji­ma mo­žda mo­glo le­po pe­ca­ti, ni­smo že­le­li da ri­zi­ku­je­mo, pa smo ipak od­lu­či­li da ode­mo do de­la Opo­vač­kog du­nav­ca ne­da­le­ko od na­si­pa ko­ji tu sta­ja­ći­cu odva­ja od Du­na­va.

Za raz­li­ku od pret­hod­nog ri­bo­lo­va na istom me­stu, na ko­me du­bi­na iz­no­si oko dva me­tra, sa­da je bi­lo mnogo lo­kva­nja, ko­ji po­pri­lič­no ote­ža­va pe­ca­nje, ali i pru­ža be­loj ri­bi od­li­čan za­klon od štu­ke i dru­gih gra­blji­vi­ca, pa smo uz nje­ga i pla­si­ra­li mam­ce. Pre pr­vog za­ba­ča­ja sam, po obi­ča­ju, pri­hra­nio me­sto, ovog pu­ta sa 7-8 ku­gli na­pra­vlje­nih od jed­na­kih de­lo­va cr­ve­ne Gi­ca Mix pri­ma­me i sta­rog hle­ba, te po ma­lo ku­va­ne pše­ni­ce i še­ćer­ca iz kon­zer­ve. Obo­ji­ca smo ko­ri­sti­li naj­lon de­blji­ne 0,13 mm, s tim što sam ja pe­cao pe­tlja­šem od 6 m, a moj ko­le­ga bo­lo­nje­zom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 328-).