Na ri­bom pre­bo­ga­tim ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma la­ko ćemo se na­pe­ca­ti ka­da po­go­di­mo dan u kom ona je­de kao lu­da. Me­đu­tim, ta­kve si­tu­a­ci­je su mno­go re­đe ne­go što ne­u­pu­će­ni mi­sle. I premda ve­o­ma če­sto sa­mo je­dan pri­stup da­je ulo­ve, ima rešenja za izbirljive ribe...

Mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji ima­ju ma­lo is­ku­stva sa ko­mer­ci­jal­nih ša­ran­skih re­vi­ra sma­tra­ju da su to ka­de pu­ne ri­be, u ko­je mo­že­mo za­ba­ci­ti bi­lo šta, na ma ka­kav na­čin, i upe­ca­ti ono­li­ko krup­nih ko­ma­da ko­li­ko že­li­mo. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma za­i­sta ta­ko i bu­de, ali ve­o­ma ret­ko. Ne­u­po­re­di­vo če­šće se do­go­di da da­le­ko naj­bo­lje pro­đu oni ko­ji se naj­o­zbilj­ni­je pri­pre­me i pro­na­đu do­bit­nu pri­hra­nu, pre­zen­ta­ci­ju i ma­mac, baš kao što se de­si­lo me­ni pre ne­ku ne­de­lju, ka­da sam po­sle pu­ne če­ti­ri go­di­ne po­no­vo oti­šao na ub­ski re­vir Ok­no (me­đu ri­bo­lov­ci­ma znat­no po­zna­ti­ji kao Fa­za­ne­ri­ja), idu­ći tra­gom in­for­ma­ci­je da ša­ran od­lič­no ra­di na fi­der.

Ka­ko je pe­ca­nje tom teh­ni­kom do­zvo­lje­no na naj­vi­še dva šta­pa, za me­tod pre­zen­ta­ci­ju sam po­neo Tra­buc­co An­trax Carp Fe­e­der od 3,9 m, »he­avy« ak­ci­je, sa naj­lo­nom Tra­buc­co T-For­ce Su­per Cast de­blji­ne 0,30 mm, dok sam za Ener­go­te­am Bru­tal Fe­e­der od 3,6 m, sred­nje ak­ci­je, sa go­re­po­me­nu­tim mo­no­fi­lom ali preč­ni­ka 0,25 mm (udi­ce su bi­le K-Karp »ša­ran­ke« ve­li­či­na 4 i 6), pri­pre­mio si­stem sa ka­ve­znom hra­ni­li­com. Na je­ze­ro sam sti­gao ma­lo pre šest sa­ti i sa odu­še­vlje­njem po­sma­trao »ku­pa­nje« ša­ra­na na po­vr­ši­ni vo­de sa ko­je se di­za­la ju­tar­nja ma­gla. Tog mo­men­ta sam bio je­di­ni na oba­li, pa sam mo­gao da bi­ram me­sto, i prem­da sam znao da po­zi­ci­je 1, 2, 3 i 18 va­že za udar­ne, od­lu­čio sam se za boks broj 4, či­ji kraj »uda­ra« u ostr­vo. Ki­lo­gram bra­šna­ste pri­ma­me Sen­sas 3000 Club Car­pes Ja­u­ne sam pret­hod­ne ve­če­ri vo­dom na­kva­sio kod ku­će, a ne­po­sred­no pre pe­ca­nja sam do­vr­šio vla­že­nje teč­no­šću pre­o­sta­lom iz kon­zer­ve ku­va­ne ko­no­plje, ko­ju sam uba­cio u spod-miks. Hra­nu sam po­tom do­bro pro­me­šao i još jed­nom pro­se­jao, ka­ko bi bi­la va­zdu­ša­sti­ja i pra­vi­la oblak pri­li­kom »otva­ra­nja« na dnu, a on­da sam sklo­pio šta­po­ve, na­mam­čio udi­ce i za­ba­cio, te na­sta­vio sa ras­pa­ki­va­njem osta­le opre­me... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 334, od 11.10.2013.)