K

ra­jem av­gu­sta, kao i sva­kog le­ta, jed­nu ce­lu ne­de­lju odvo­jio sam za ri­bo­lov na Dri­ni kod Bo­ri­ne, niz­vod­no od Zvor­ni­ka, na te­re­nu na ko­me sam od­ra­stao i pr­vi put za­ba­cio. Zna­ju­ći ko­li­ko če­sto vo­do­staj va­ri­ra (zbog ra­da hi­dro­e­lek­tra­na), što se uve­li­ko od­ra­ža­va na ape­tit ri­ba i nji­ho­vo kre­ta­nje, na­dao sam se da će bar 2-3 da­na uslo­vi bi­ti po­volj­ni za lov krup­ne mre­ne, ko­joj sam pla­ni­rao da se po­sve­tim. Ve­li­ke ri­be, naime, hra­nje­nom me­stu pri­la­ze i na nje­mu poč­nu da jedu slo­bod­ni­je tek po­sle ne­ko­li­ko da­na, ta­ko da su šan­se za br­zi uspeh sim­bo­lič­ne čak i ako na pra­vom me­stu ko­ri­sti­mo do­bro pri­pre­mlje­nu sku­pu hra­nu (a vi­deo sam do­sta ri­bo­lo­va­ca ko­ji mi­sle da je je­di­no ce­na pri­ma­me bi­tna za postizanje dobrih rezultata u lo­vu mre­ne i dru­gih mir­nih vr­sta, što je pot­pu­no ne­tač­no).

Na tom te­re­nu ne­ma mno­go ri­bo­lo­va­ca, pa ni­sam mo­rao da bri­nem o to­me ho­će li ne­ko za­u­ze­ti po­zi­ci­ju ko­ju hra­nim, ali sam po do­la­sku od kom­ši­ja čuo ne­što što me ni­je ni­ma­lo ob­ra­do­va­lo – da se vo­do­staj sko­ro sva­ko­dnev­no dra­stič­no menja, tj. da jed­nog da­na bu­de nizak, a na­red­nog visok, pa da po­tom opet opa­dne, što mi ni­ka­ko ni­je išlo na ru­ku, bu­du­ći da su me­sta na ko­ja sam pi­ki­rao do­bra sa­mo po ma­loj vo­di, a da mre­na naj­bo­lje ra­di ka­da se si­tu­a­ci­ja ma­lo du­že ne me­nja.

No na­zad se ni­je mo­glo, pa sam se pr­ve ve­če­ri po do­la­sku ba­cio na spre­ma­nje hra­ne (vi­di okvir – prim. ur.) Osnovni sastojak bila je brašnasta kupovna primama sa aromom sira (prva dva dana koristio sam hranu Top Mix, a potom Van den Eynde For­ma­gio crvene boje), kojoj sam dodavao te­šku ze­mlju, cr­vi­će, pre­zlu i rendani stari hle­b... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)