Si­li­kon­ske gla­vi­nja­re bez sum­nje su jed­na od naj­pro­da­va­ni­jih i naj­e­fi­ka­sni­jih vr­sta va­ra­li­ca na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, a po­go­to­vo u Sr­bi­ji. Na njih se lo­ve sve slat­ko­vod­ne gra­blji­vi­ce, od ban­da­ra, pre­ko kle­na, bu­co­va, smu­đa i štu­ke, do mla­di­ce i so­ma. Ne­ko­li­ci­na vr­snih va­ra­li­ča­ra ot­kri­va vam svo­je for­mu­le uspe­ha u pe­ca­nju na taj ve­štač­ki ma­mac.

Ne­tom pro­hu­ja­la 2015. do­ne­la je znat­no po­volj­ni­je uslo­ve za ri­bo­lov na ve­ći­ni na­ših re­ka i je­ze­ra od njoj pret­hod­ne, 2014. go­di­ne, ko­ja je zbog ve­li­kih po­pla­va i ono­ga što je za nji­ma usle­di­lo bi­la ve­li­kim de­lom lo­ša. To va­ži i za sta­ja­ći­ce i te­ku­ći­ce u kru­še­vač­kom kra­ju, či­ji su vo­do­sta­ji uglav­nom bi­li sta­bil­ni, a ka­ko su uz to vre­men­ske pri­li­ke du­go bi­le po­volj­ne, pa­si­o­ni­ra­ni ri­bo­lov­ci bi­li su u pri­li­ci da če­sto pe­ca­ju, pa i da eks­pe­ri­men­ti­šu sa mam­ci­ma i pre­zen­ta­ci­ja­ma i ostva­re broj­ne le­pe ulo­ve. Osim za fi­de­ra­še i plov­ka­ro­še, to po­seb­no va­ži za va­ra­li­ča­re, bu­du­ći da su oni upor­ni­ji i ve­šti­ji u da­ni­ma ka­da su gra­blji­vi­ce bi­le ak­tiv­ne ima­li i dvo­ci­fren broj uda­ra­ca. A za raz­li­ku od pret­hod­nih se­zo­na, u ko­ji­ma je po pra­vi­lu pre­o­vla­đi­va­la jed­na vr­sta ili even­tu­al­no dve, to­kom 2015. su se u ovom de­lu Šu­ma­di­je sko­ro pod­jed­na­ko uspe­šno na ve­štač­ke mam­ce pe­ca­li som, smuđ, štu­ka, bu­cov, klen, pa i mre­na. Iako su mno­ge va­ra­li­ce do­no­si­le ulo­ve, je­dan ma­mac se ipak iz­dva­jao. Si­li­kon­ske gla­vi­nja­re če­sto su da­va­le ri­bu i ka­da ni na šta dru­go ni­je bi­lo re­ak­ci­je vred­ne po­me­na. Za­to smo po za­vr­šet­ku go­di­ne za­mo­li­li ne­ko­li­ko uspe­šnih kru­še­vač­kih blin­ke­ra­ša da sa či­ta­o­ci­ma Ri­bo­lo­va po­de­le svo­ja is­ku­stva u lo­vu baš tom vr­stom va­ra­li­ca, a Zo­ran Sta­no­je­vić, Jo­vi­ca Va­si­lje­vić, De­jan i Slo­bo­dan Mi­lo­je­vić ra­do su nam iza­šli u su­sret, kao i uvek to­kom go­di­ne, ka­da sku­plja­mo in­for­ma­ci­je za iz­ve­štaj o ra­du ri­be u Ra­sin­skom okru­gu. 

U raz­go­vo­ru sa ovim maj­sto­ri­ma kao jed­na od naj­va­žni­jih iz­dvo­ji­la se či­nje­ni­ca na ko­ju tre­ba skre­nu­ti pa­žnju ko­le­ga­ma sa ne­do­volj­no is­ku­stva u ova­kvom pe­ca­nju – da sve gra­blji­vi­ce osim bu­co­va gla­vi­nja­ru da­le­ko naj­če­šće uzi­ma­ju u tre­nut­ku ka­da je ri­bo­lo­vac la­ga­no po­di­že sa dna, pri če­mu ona sla­bi­je ili ja­če vi­bri­ra (što pr­ven­stve­no za­vi­si od ka­rak­te­ri­sti­ka sa­me va­ra­li­ce, a za­tim i od even­tu­al­nog stru­ja­nja vo­de). U te­ku­ćoj vo­di su u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va bo­lji iz­bor mo­de­li ko­ji ja­če »tre­su«, dok se za sta­ja­ću pre­po­ru­ču­ju oni sa dis­kret­ni­jom vi­bra­ci­jom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 394-)