Va­ra­li­ča­re­nje štu­ke je vid lo­va ve­štač­kim mam­ci­ma u kom su pro­me­ne du­go bi­le mi­ni­mal­ne, a ve­ći­ni ri­bo­lo­va­ca či­ni­lo se da su sve va­ra­li­ce za tu gra­blji­vi­cu pro­na­đe­ne ka­da su ot­kri­ve­ni lep­ti­ri i ka­ši­ke. Me­đu­tim, u po­sled­njoj de­ce­ni­ji se štu­ko­lov mno­go pro­me­nio i po­stao efi­ka­sni­ji i za­ni­mlji­vi­ji, po­go­to­vo ko­le­ga­ma ko­je vo­le da do­ra­đu­ju i sa­mi na­o­ru­ža­va­ju svo­je fa­vo­ri­te

Ve­li­ki – za poj­mo­ve pro­seč­nog srp­skog va­ra­li­ča­ra – še­do­vi i »tvi­ste­ri« du­gi od 14 do oko 25 cm spa­da­ju me­đu naj­po­pu­lar­ni­je va­ra­li­ce za lov štu­ke ši­rom Evro­pe, a po­go­to­vo u skan­di­nav­skim ze­mlja­ma, Ne­mač­koj i Fran­cu­skoj. Raz­lo­ga za to ima vi­še, a osnov­ni je ve­li­ka lov­nost tih ve­štač­kih ma­ma­ca, ali i to što ih ri­bo­lo­vac mo­že mon­ti­ra­ti i ote­ža­va­ti na raz­li­či­te na­či­ne i ta­ko se pri­la­go­di­ti ve­o­ma raz­li­či­tim uslo­vi­ma i u nji­ma ko­ri­sti­ti isti ve­štač­ki ma­mac, što sa vo­ble­ri­ma, džer­ko­vi­ma, ka­ši­ka­ma i svim osta­lim va­ra­li­ca­ma za štu­ku ni­je mo­gu­će ili je ne­u­po­re­di­vo kom­pli­ko­va­ni­je.

Du­ži­na še­do­va na ko­je se štu­ka lo­vi bi­la je du­go ogra­ni­če­na te­škom do­stup­no­šću do­volj­no ve­li­kih džig udi­ca (ve­ćih od 6/0, i to po­go­to­vo onih sa ma­lim ote­ža­njem – od 5 do 15 g). Ali to pi­ta­nje se vi­še sko­ro uop­šte ne po­sta­vlja ot­ka­ko mno­ge fir­me i pro­dav­ni­ce u po­nu­di ima­ju tzv. klem kle­šta (vr­lo upo­tre­blji­va alat­ka ko­šta ko­li­ko i je­dan ma­lo bo­lji vo­bler, tj. de­se­tak evra) i ma­te­ri­jal za iz­ra­du saj­li, tj. pred­ve­za ot­por­nih na štuč­je zu­be, što je ri­bo­lov­ci­ma omo­gu­ći­lo da br­zo i jed­no­stav­no, uz ma­li tro­šak, pra­ve si­ste­me za va­ra­li­ce ra­znih du­ži­na, ko­je na­o­ru­ža­va­ju udi­ca­ma po vla­sti­tom iz­bo­ru. Na­rav­no, na za­pad­no­e­vrop­skom tr­ži­štu mo­gu se na­ći i go­to­vi si­ste­mi, za ko­le­ge ko­je ne­ma­ju vo­lje, vre­me­na ili po­tre­be da se ba­ve tim ho­bi­jem unu­tar ho­bi­ja, a že­le da lo­ve na ve­li­ke gu­me. U na­šim rad­nja­ma, ko­li­ko je me­ni po­zna­to, ta­kve go­to­ve mon­ta­že se još ni­su po­ja­vi­le, ali se svi ele­men­ti za nji­ho­vo pra­vlje­nje mo­gu la­ko na­ba­vi­ti, pa ne­ma raz­lo­ga da se­bi us­kra­ti­te za­do­volj­stvo iz­ra­de si­ste­ma u kuć­noj re­ži­ji i po­tom (u)lo­va na va­ra­li­cu ko­ju ste sa­mi opre­mi­li i pri­la­go­di­li za upo­tre­bu u kon­kret­nim uslo­vi­ma, ko­ji mo­gu bi­ti naj­ra­zli­či­ti­ji (te­ku­ća ili sta­ja­ća vo­da, vr­lo plit­ka ili eks­trem­no du­bo­ka, pot­pu­no pro­vid­na ili mut­na, za­tra­vlje­na i pu­na kr­ša ili bez pre­pre­ka itd.).

U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na vi­deo sam mno­ge ruč­no pra­vlje­ne i ku­pov­ne mon­ta­že ovog ti­pa i do­sta njih sam is­pro­bao, a ovom pri­li­kom vam pred­sta­vljam jed­nu od naj­jed­no­stav­ni­jih, za ko­ju su svi ele­men­ti sva­ko­me do­stup­ni, jer ono što se ne mo­že ku­pi­ti u ri­bo­lo­vač­kim rad­nja­ma mo­že­mo na­pra­vi­ti la­ko i uz mi­ni­mal­ni tro­šak. Ovaj si­stem sa­sto­ji se od olov­nog ote­ža­nja sa uli­ve­nom vr­ti­li­com ili ži­com za ka­če­nje, spi­ral­no uvi­je­ne ži­ce sa ok­ce­tom na pred­njem kra­ju (ko­ju uvla­či­mo u gla­vu va­ra­li­ce i pre­ko ko­je je spa­ja­mo sa glav­nom stru­nom), saj­le sa dve­ma fik­si­ra­nim tro­kra­ka­ma i jed­nom al­ki­com za ka­če­nje udi­ca na pred­njem kra­ju (pre­ko ko­je spa­ja­mo saj­lu sa udi­ca­ma sa kop­čom na kra­ju pred­ve­za ot­por­nog na štu­ki­ne zu­be), te dva ži­ča­na »no­sa­ča«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 456-)