Ve­ći­na na­ših blin­ke­ra­ša za lov kle­na ko­ri­sti ili ma­le kru­ška­ste vo­ble­re ili lep­ti­re ve­li­či­ne 1 do 2. Me­đu­tim, Ne­nad Žar­ča­nin, pa­si­o­ni­ra­ni kle­na­roš iz me­sta Ušće (na Ibru), sa ve­li­kim uspe­hom lo­vi krup­ne ri­be na znat­no ve­će va­ra­li­ce, a na­ro­či­to na lep­ti­re ve­li­či­ne 3.

Do­li­na re­ke Ibar, ko­ja ima po­seb­no me­sto u isto­ri­ji Sr­bi­je, po­zna­ta je pod ime­nom Do­li­na jor­go­va­na, ali i kao Do­li­na kra­lje­va. Kroz taj pre­le­pi pre­deo, iz­me­đu vi­so­kih ste­na, vi­ju­ga Ibar, 276 ki­lo­me­ta­ra du­ga re­ka sa­svim se pri­bli­ža­va svom ušću u Za­pad­nu Mo­ra­vu, či­ja je da­le­ko naj­ve­ća pri­to­ka.

OVU TE­KU­ĆI­CU, PO­ZNA­TU po broj­nim bu­ko­vi­ma i br­za­ci­ma, na­se­lja­va­ju mno­ge vr­ste ri­ba. Od onih va­ra­li­ča­ri­ma in­te­re­sant­nih naj­vi­še ima so­ma, bu­co­va i kle­na. Za­hva­lju­ju­ći za­vid­nom bro­ju i so­lid­noj pro­seč­noj lov­noj te­ži­ni (ko­ja je po ne­kim spe­ci­ja­li­sti­ma čak bli­zu ki­lo­gra­ma), ibar­ski klen je me­đu kra­lje­vač­kim va­ra­li­ča­ri­ma, po­seb­no onim mla­đim, jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih gra­blji­vi­ca. A ve­o­ma ra­do ga lo­vi i Ne­nad Žar­ča­nin, ro­dom iz me­sta Ušće kraj Ibra, ko­ji je tu i sti­cao pr­va is­ku­stva u lo­vu »gla­vo­nje«, kog i da­nas če­sto pe­ca i tu i niz­vod­ni­je, sve do sred­nje­ve­kov­nog gra­da Ma­gli­ča, ko­ji se ta­ko­đe na­la­zi u do­li­ni Ibra, prak­tič­no pre­ko pu­ta se­la Bo­gu­to­vac. Ne­nad ka­že da su glav­ni raz­lo­zi za bo­gat­stvo tog de­la re­ke ri­bom to što ima vr­lo ma­lo pri­stu­pač­nih me­sta, ali i to što u do­li­ni Ibra ima do­sta po­sko­ka, jed­ne od naj­o­pa­sni­jih otrov­ni­ca na­ših kra­je­va, pa i mno­gi po­šte­ni ri­bo­lov­ci i kri­vo­lov­ci ra­di­je idu na dru­ge te­re­ne, ma­kar i ma­nje iz­da­šne, ali bez sum­nje bez­bed­ni­je.

MA­DA SU TEM­PE­RA­TU­RE va­zdu­ha ovog pro­le­ća du­že vre­me pra­ve let­nje, što ni­je naj­pri­jat­ni­je ni za ri­be ni za ri­bo­lov­ce, Ne­nad je već pr­vih da­na ju­na, tj. od­mah po okon­ča­nju za­bra­ne, kre­nuo u po­tra­gu za krup­nim kle­no­vi­ma.

– U pe­ri­o­du po­sle mre­sta su kle­no­vi još uvek u ve­li­kim ja­ti­ma, u bli­zi­ni me­sta gde su se mre­sti­li, tj. bli­zu plit­kih br­za­ka sa šljun­ko­vi­tim dnom i ras­po­lo­že­ni su za je­lo. Je­su is­cr­plje­ni, ali su i glad­ni, po­što su se is­tro­ši­li u pro­ce­su pro­du­že­nja vr­ste, pa ite­ka­ko ho­će da po­ju­re za va­ra­li­com, za­hva­lju­ju­ći če­mu ih je sa­da lak­še uhva­ti­ti ne­go u mno­gim dru­gim de­lo­vi­ma go­di­ne – ob­ja­šnja­va Žar­ča­nin... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 456-)