Ka­da me je u pe­tak, 30. av­gu­sta uju­tru, te­le­fo­nom po­zvao Sa­ša Ja­ko­vlje­vić iz po­ža­re­vač­ke rad­nje Kod dva so­ma i re­kao mi da je prethodne noći na Ve­li­koj Mo­ra­vi uhva­ćen ša­ran te­žak pre­ko 30 ki­lo­gra­ma, naj­pre sam po­mi­slio da se moj pri­ja­telj ša­li, a za­tim smo obo­ji­ca za­klju­či­li da je ri­ba ve­ro­vat­no iz­me­re­na u li­bra­ma i da za­pra­vo ima »sve­ga« pet­na­e­stak ki­la.

– Ne bi bi­lo pr­vi put da lju­di pod na­le­tom adre­na­li­na ne pri­me­te da im je elek­tron­ska va­ga po­de­še­na na li­bre a ne na ki­lo­gra­me – re­kao sam svom ime­nja­ku i na to­me se sve za­vr­ši­lo.

Ko­ji mi­nut ka­sni­je, po­no­vo mi je za­zvo­nio mo­bil­ni. Bio je to Sa­ša Ja­njić, moj du­gar i po­vre­me­ni ri­bo­lo­vač­ki kom­pa­njon, spe­ci­ja­li­sta za va­ra­li­ča­re­nje smu­đa i so­ma na Mo­ra­vi. I on je imao in­for­ma­ci­ju o ogrom­nom mo­rav­skom ša­ra­nu, i to na­vod­no te­škom ne­ve­ro­vat­nih 35 kg?!

– MA KO­LI­KO ĆE TI OVO ČUD­NO zvu­ča­ti, imam uti­sak da je vest tačna, a ka­ko ču­jem, deč­ko ko­ji je ulov ostva­rio je do­bar i po­šten ri­bo­lo­vac – ka­zao je Ja­nja i iz­ra­zio na­du da će o ovom do­ga­đa­ju u sva­kom slu­ča­ju či­ta­ti u sle­de­ćem bro­ju Ri­bo­lo­va.

Do po­dne­va mi se ja­vi­lo još de­se­tak ko­le­ga i svi su že­le­li da zna­ju da li je isti­na da je na Mo­ra­vi upe­can ori­ja­ški ša­ran, a on­da me je po­zvao Mi­loš Mi­haj­lo­vić zva­ni Tre­na, dva­de­set­dvo­go­di­šnji ka­ra­te tre­ner iz Ma­le Kr­sne, me­sta na­do­mak Sme­de­re­va:

– Do­bar dan, Sa­ša. Ja sam taj deč­ko ko­ji je si­noć upe­cao ša­ra­na od 35,5 kg i vo­leo bih ka­da bi­ste ne­što na­pi­sa­li o mom ulo­vu.

– Slu­šaj sin­ko, u ve­li­kom sam po­slu i ne­mam vre­me­na za ša­le. Haj­de da skra­ti­mo pri­ču. Pr­vo, na ka­kvoj si va­gi me­rio tog ša­ra­na? – upi­tao sam, na­vik­nut na sen­za­ci­o­nal­ne ve­sti za ko­je se obič­no is­po­sta­vi da ni­su ni iz­bli­za to­li­ko sen­za­ci­o­nal­ne

– Na kan­ta­ru ko­ji me­ri u gram, pred 30 lju­di – od­go­vo­rio je kao iz to­pa mla­di ko­le­ga, na­vo­de­ći kao sve­do­ke pred­sed­ni­ka ri­bo­lo­vač­kog klu­ba iz Ma­le Kr­sne i si­ja­set dru­gih me­šta­na.

Sle­de­ćeg po­ne­delj­ka, Mi­loš mi je po­tan­ko is­pri­čao ka­ko je na Ve­li­koj Mo­ra­vi iz­me­đu Dra­go­vač­kog i Lju­bi­čev­skog mo­sta uhva­tio ogrom­nog ša­ra­na o ko­me već da­ni­ma bru­ji ri­bo­lo­vač­ka jav­nost u Sr­bi­ji, ali i van nje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)