Dok varaličari u velikom delu sveta za lov varalicama od meke gume prevashodno koriste džig udice sa nalivenim olovnim otežanjem, u Rusiji primenjuju drugačije rešenje – mamac postave na dvokraku udicu i potom ga kače za olovnu kuglu, tako da je sa otežanjem spojen labavom vezom i mnogo je atraktivniji za ribu u fazi tonjenja, a lovan je i pri povlačenju, pa čak i u mirovanju. Veoma sličan sistem primenljiv je i na našim vodama.
I ove jeseni, japansko-nemačka kompanija Daiwa-Cormoran upriličila je za svoje evropske poslovne partnere redovnu prezentaciju noviteta za narednu sezonu. U gradiću Štarnbergu, blizu Minhena, tokom dva dana su se uvoznici i distributeri do detalja upoznali sa brojnim novitetima iz ponude dveju popularnih robnih marki – od varalica, štapova i mašinica, preko sitnog pribora, do garderobe i prateće opreme.
Deo Dunava uz levu obalu, od 1.231 do 1.226 kilometra, preko puta sremskog sela Krčedin, decenijama je važio za jedan od ribom najbogatijih na potesu između Beograda i Novog Sada. Iako se poslednjih godina tu ne peca kao nekada, taj teren itekako ima šta da ponudi, kako onima koji pecaju ciprinide, tako i lovcima na sve dunavske grabljivice.
I ove jesenim, ribolovci su na Savsko jezero u Beogradu navalili odmah po završetku kupališne sezone. Varaličari da jure štuku, bandara i smuđa, a fideraši da čekaju početak cuga krupne deverike, po kojoj je ovaj revir i poznat. U početku su uglavnom lovili cverglane, sitne deverike, lepe bodorke i ponekog bandara, ali ni ne pomišljaju na odustajanje, jer lopatare samo što ne krenu.
Živi keder (najčešće babuška duga do desetak centimetara) ubedljivo je najčešće korišćen prirodni mamac za štuku na našim vodama. Ribolovci iz mnogih zemalja zapadne i severne Evrope sa velikim uspehom koriste mrtve kedere, i to morske bar jednako često koliko i rečne. Svoj recept za uspeh u takvom ribolovu otkriva jedan od najčuvenijih štukaroša našeg kontinenta.
