Ribolov arhiva

Kao i pret­hod­nih go­di­na, i ove sam deo od­mo­ra odvo­jio za od­la­zak na Dri­nu. Ba­za mi je bi­la bli­zu gor­njeg kra­ja Zvor­nič­kog je­ze­ra, u apart­ma­ni­ma Drin­ske oaze u Ve­li­koj Re­ci, oko tri ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od ži­vog to­ka. Tu se mo­gu sa oba­le ili iz čam­ca pe­ca­ti sko­ro sve vr­ste ri­ba ko­je u Dri­ni ži­ve, ali sam ja po­neo sa­mo va­ra­li­čar­ski pri­bor, jer sam una­pred re­šio da se ovom pri­li­kom po­sve­tim lo­vu gra­blji­vi­ca.

Fi­der je ri­bo­lov­na teh­ni­ka ko­ja se za­sni­va na dva ključ­na ele­men­ta – na upo­tre­bi šta­po­va sa ose­tlji­vim pu­nim vr­ho­vi­ma i na pla­si­ra­nju pri­ma­me uz ma­mac po­mo­ću hra­ni­li­ce. Ma­da po­sto­je i plo­vak-hra­ni­li­ce, ovo je pre sve­ga du­bin­ski na­čin pe­ca­nja, i to iz­u­zet­no efi­ka­san za sko­ro sve vr­ste ci­pri­ni­da, od bo­dor­ke do ša­ra­na, i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma, ka­ko zbog od­lič­ne in­di­ka­ci­je tr­za­ja i do­bre re­a­li­za­ci­je, ta­ko i zbog to­ga što stal­nim pla­si­ra­njem pri­ma­me na ma­lom pro­sto­ru pri­vla­či­mo mno­štvo ri­be i pod­sti­če­mo je na in­ten­ziv­no hra­nje­nje. Ali, mo­že se de­si­ti da u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma bo­lje re­zul­ta­te u lo­vu fi­der šta­pom po­sti­že­mo bez stal­nog do­hra­nji­va­nja – ta­ko što hra­ni­li­cu za­me­ni­mo olo­vom od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne. Za­to mno­gi uspe­šni fi­de­ra­ši u pri­bo­ru uvek ima­ju i gar­ni­tu­ru ute­ga raz­li­či­tih gra­ma­ža i ne li­be se da ih upo­tre­be.

Na na­šim vo­da­ma, pre sve­ga te­ku­ćim, je­dan od naj­­če­šće ko­ri­šće­nih ma­ma­ca u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na je­su si­li­kon­ske gla­vi­nja­re. Ce­na im ni­je pre­vi­so­ka, po­go­to­vo u po­re­đe­nju sa kva­li­tet­ni­jim vo­ble­ri­ma re­no­mi­ra­nih fir­mi, a po­ka­za­lo se da su ve­o­ma lov­ne za sve gra­blji­vi­ce – na njih se hva­ta­ju ban­dar, mre­na, jaz (prot­fiš), klen, bu­cov, smuđ, štu­ka, a na­rav­no i mla­di­ca i som. Iz­ra­da ovih ve­štač­kih ma­ma­ca ni­je kom­pli­ko­va­na, pa se njom mal­te­ne u sva­kom iole ve­ćem me­stu ne­ki ri­bo­lo­vac ba­vi, ta­ko da se po rad­nja­ma mo­gu na­ći gla­vi­nja­re ra­znih ob­li­ka (do­du­še ma­nje ili vi­še slič­nih, jer je tu te­ško bog zna šta no­vo iz­mi­sli­ti), de­ko­ra i te­ži­na.

Ne­ke od naj­jed­no­stav­ni­jih pri­ma­ma ko­je u kuć­nim uslo­vi­ma mo­že­mo br­zo i bez mu­ke na­pra­vi­ti od sve­ga ne­ko­li­ko la­ko do­stup­nih sa­sto­ja­ka mo­gu bi­ti ve­o­ma pri­vlač­ne za ri­bu i sa­svim do­volj­ne za po­tre­be re­kre­a­tiv­nog ri­bo­lo­va. Šta­vi­še, pre će­mo do uspe­ha sti­ći ko­ri­ste­ći naj­jef­ti­ni­ju, od ba­zič­nih kom­po­nen­ti sa­či­nje­nu sme­su, ko­ja je od­go­va­ra­ju­će le­plji­vo­sti, gra­nu­la­ci­je i spe­ci­fič­ne te­ži­ne, ta­ko da sti­že na že­lje­no me­sto i rav­no­mer­no i pra­vo­vre­me­no se otva­ra na dnu, ne­go na kva­li­tet­nu i sku­pu hra­nu ko­ja ni­je pri­pre­mlje­na i pre­zen­to­va­na na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Sve to, što je odav­no po­zna­to, pro­ve­rio sam po­sled­njih ne­de­lja u dva na­vra­ta.

Iako na­sto­jim da gra­blji­vi­ce u sva­koj kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji lo­vim naj­pri­mje­re­ni­jom teh­ni­kom i mam­cem, tek sam pro­šle go­di­ne po­čeo da in­ten­ziv­ni­je upra­žnja­vam i si­ste­mat­ski pro­u­ča­vam lov smu­đa mu­va­njem, tj. po­vla­če­njem ži­vog ili mr­tvog ke­de­ra. Taj ve­o­ma efi­ka­sni, ali pri tom iz­u­zet­no sup­ti­lan na­čin pe­ca­nja ne­u­pu­će­ni­ma dje­lu­je ve­o­ma jed­no­stav­no, ali za­pra­vo ima mno­štvo va­ri­ja­ci­ja i zah­ti­je­va od ri­bo­lov­ca da do­bro sklo­pi po­ve­li­ki mo­za­ik ele­me­na­ta ka­ko bi po­sti­gao mak­si­ma­lan efe­kat u da­tom mo­men­tu.