Ribolov arhiva

Pše­ni­ca je svi­ma la­ko do­stu­pan i jef­tin ma­mac i pri­hra­na. Iako je sit­na, vo­li je i krup­ni­ja ri­ba, ali je mno­gi ri­bo­lov­ci ne­ra­do ko­ri­ste, jer je ipak po­treb­no ma­lo se oko pri­pre­me po­tru­di­ti i obra­ti­ti pa­žnju na ne­ke de­ta­lje, pre sve­ga pri ku­va­nju. Dru­gi raz­log za veću popularnost bra­šna­stih hra­na je­ste to što ži­to ri­bu na me­sto pe­ca­nja po pra­vi­lu pri­vla­či ne­što spo­ri­je. Zbog to­ga se za nje­ga ope­de­lju­ju pre sve­ga oni ko­ji mo­gu la­ko i br­zo da do­đu na odabranu po­zi­ci­ju ka­ko bi je re­dov­no pri­hra­nji­va­li ne­ko­li­ko da­na za­re­dom, i ko­ji mo­gu da ra­ču­na­ju na to da će ona bi­ti slo­bod­na on­da ka­da ko­nač­no odluče da za­ba­ce.

Pr­va de­ka­da ju­la bi­la je u zna­ku do­brog ra­da ri­be na mno­gim me­sti­ma na Ta­mi­šu. Po svoj pri­li­ci, ipak, naj­bo­lji ulo­vi na ve­štač­ke mam­ce ostva­ri­va­ni su na kult­nom te­re­nu kod bra­ne iz­me­đu se­la Bo­toš i To­ma­še­vac. Na 100 me­ta­ra du­gom be­to­ni­ra­nom po­te­su de­sne oba­le tu je ne­ret­ko pe­ca­lo i po dva­de­se­tak ri­bo­lo­va­ca, a na va­ra­li­ce (uglav­nom ma­le) i mu­ši­ce hva­ta­ne su ne sa­mo gra­blji­vi­ce (bu­cov, prot­fiš, ban­dar, smuđ, štu­ka, som...) već i dru­ge ri­be ko­je se u nor­mal­nim okol­no­sti­ma sko­ro is­klju­či­vo lo­ve na pri­rod­ne mam­ce – de­ve­ri­ka, špi­cer­ka, kru­pa­ti­ca, ka­u­gler, ba­la­vac, šrac, tol­sto­lo­bik (čak je i je­dan lep ša­ran do­šao na mu­ši­cu).

Ve­li­ke de­ve­ri­ke, kao i tro­fej­ni pri­mer­ci ve­ći­ne dru­gih vr­sta be­le ri­be ne hva­ta­ju se la­ko, ni­ti sva­ko­dnev­no ni na nat­pro­seč­no bo­ga­tim te­re­ni­ma. Loviti ih pred­sta­vlja iza­zov za ve­ći­nu plov­ka­ro­ša i du­bin­ka­ša sa vo­da ci­pri­nid­nog re­gi­o­na, a mno­gi se sla­žu da je opre­zne, ću­dlji­ve i ne­pred­vi­dlji­ve lo­pa­ta­re če­sto te­že se­lek­tiv­no pe­ca­ti ne­go ša­ra­ne. Ali, da­le­ko od to­ga da je to ne­mo­gu­ća mi­si­ja, na­ro­či­to ako joj pra­vil­no pri­stu­pi­mo. U tek­stu ko­ji sle­di po­ku­ša­ću da vam dam ne­ke osnov­ne smer­ni­ce ko­je bi vam mo­gle po­mo­ći da ovog le­ta do­đe­te do tro­fej­ne jedinke.

Jo­vi­ca Mi­lo­še­vić zva­ni Zec ri­bo­lo­vom je po­put svih »Ka­na­la­ca« (mo­ma­ka iz ko­sto­lač­kog na­se­lja Ka­nal) po­čeo da se ba­vi u naj­ra­ni­joj mla­do­sti, a on­da je zbog fud­ba­la za­po­sta­vio svoj omi­lje­ni ho­bi.

– Dok sam ak­tiv­no igrao, ni­sam imao vre­me­na za pe­ca­nje. Fud­ba­lom se sa­da ba­vi moj sin Ste­fan, ko­ji igra za Par­ti­zan i re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je, a ja sam se u me­đu­vre­me­nu u pot­pu­no­sti po­sve­tio ri­bo­lo­vu – pri­ča Jo­vi­ca.

Na ša­ran­skom re­vi­ru Ka­sap­ska ada, ne­da­le­ko od No­vog Sa­da, eki­pa For­max – Carp Pro je kra­jem ju­na is­pro­ba­la ne­ko­li­ko no­vih ša­ran­skih šta­po­va iz For­max pa­le­te, kao i in­di­ka­to­re tr­za­ja Carp Pro Ma­xi­on (sa in­te­gri­sa­nim pu­nji­vim li­ti­jum-jonskim ba­te­ri­ja­ma) i Carp Pro Sen­sor DX, te svin­ge­re Carp Pro, iz se­ri­ja CP-6355 i CP-6353.. Na dva rod-po­da (Carp Pro CP-6113-005 i CP-6121) po­sta­vi­li smo šest pa­ra­bo­li­ka iz raz­li­či­tih se­ri­ja – Axum Carp, Le­gacy Te­le Carp, Po­wer Car­bon Carp, Pa­tri­ot Carp, Le­gend Carp i Mo­jo Carp, sa ma­ši­ni­ca­ma For­max Le­gend Carp, En­du­ra Carp, Sher­man Carp i Bul­let Cast. Ka­ko smo se sa ve­ći­nom po­bro­ja­nih šta­po­va do sa­da sre­ta­li uglav­nom dok su bi­li u fa­zi pro­to­ti­po­va, ovo je bi­la od­lič­na pri­li­ka da se de­talj­no upo­zna­mo sa nji­ma, tj. da vi­di­mo ka­ko se po­na­ša­ju pri za­ba­ci­va­nju, kon­tri­ra­nju i to­kom za­ma­ra­nja ša­ra­na, ka­ko bi­smo ka­sni­je to mo­gli da što ver­ni­je pre­ne­se­mo bu­du­ćim vla­sni­ci­ma. Evo na­ših uti­sa­ka, u naj­kra­ćim cr­ta­ma.