Ribolov arhiva

Pa­si­o­ni­ra­nim ri­bo­lov­ci­ma ni­šta ni­je te­ško ka­da je nji­hov ho­bi u pi­ta­nju. Ako ne­kog bit­nog de­la pri­bo­ra ne­ma u pro­da­ji u nji­ho­vom okru­že­nju, jed­ni će se i te ­ka­ko po­tru­di­ti da na­đu na­čin da ono što im je po­treb­no na­ba­ve, a dru­gi da to na­pra­ve, pri če­mu po­ne­kad do­đu i do bo­ljih re­še­nja od do ta­da po­sto­je­ćih

Ne­bro­je­no mno­go pu­ta po­tvr­di­lo se u prak­si za­pa­ža­nje ri­bo­lo­va­ca sa ve­li­kim is­ku­stvom da se i na ri­bom iz­u­zet­no bo­ga­tim »uhva­ti i pu­sti« je­ze­ri­ma mo­že de­si­ti da u krat­kom vre­men­skom raz­ma­ku čak i u slič­nim uslo­vi­ma isti pri­stup jed­nom da ve­o­ma bo­gat ulov a dru­gi put ne­u­po­re­di­vo sla­bi­ji. Baš to de­si­lo se ne­dav­no na­šem sa­rad­ni­ku

Če­sto ne­mo­guć­nost da u pro­da­ji na­đu sit­ni­cu ko­ja bi im omo­gu­ći­la da na za­mi­šlje­ni na­čin ri­bi pre­zen­tu­ju mam­ce na­ve­de is­ku­sne pe­ca­ro­še da im­pro­vi­zu­ju. A to opet za po­sle­di­cu mo­že ima­ti i vr­lo do­bra re­še­nja, ko­ja se i ka­da su ve­oma jed­no­stav­na ne­ret­ko po­ka­žu kao bo­lja i prak­tič­ni­ja od uobi­ča­je­nih i se­rij­ski pra­vlje­nih

De­ce­ni­ja­ma je vla­da­lo uve­re­nje da je gra­blji­vi­ce vu­čom va­ra­li­ca iz čam­ca po­kre­ta­nog sna­gom mo­to­ra mo­gu­će loviti sa­mo na mo­ru ili na ve­li­kim je­ze­ri­ma. Me­đu­tim, u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na sve je vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji na taj na­čin vr­lo uspe­šno lo­ve na na­šim ve­li­kim re­ka­ma. Je­dan od njih je i naš du­go­go­di­šnji iz­ve­štač sa ko­sto­lač­kih te­re­na, ko­ji je svo­ja pr­va is­ku­stva u tro­ling ri­bo­lo­vu na Du­na­vu ne­se­bič­no po­de­lio sa ko­le­ga­ma

Lov smu­đa ve­štač­kim mam­ci­ma u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne po pra­vi­lu se svo­di na što spo­ri­je vo­đe­nje si­li­ko­na­ca mon­ti­ra­nih na džig gla­ve do­volj­ne te­ži­ne da ih mo­že­mo po­vlači­ti sa­svim bli­zu dna. Me­đu­tim, neo­bič­no to­plo vre­me i osci­la­ci­je vo­do­sta­ja uči­ni­li su da ove zi­me i po­na­ša­nje ri­ba i na­či­ni na ko­je ih lo­vi­mo bu­du ne­ret­ko sa­svim dru­ga­či­ji ne­go ina­če, o če­mu sve­do­či i ovo is­ku­stvo na­šeg stal­nog sa­rad­ni­ka