Spi­sak na­ših ko­mer­ci­jal­nih je­ze­ra na ko­ji­ma se krup­ni ci­pri­ni­di osim mo­der­nim ša­ran­džij­skim pri­bo­rom i pri­stu­pom mo­gu pe­ca­ti i na me­tod-fi­der pro­du­žen je ne­dav­no i ve­li­kim je­ze­rom rib­nja­ka Mi­ka Alas. Ta­ko od sa­da broj­ni »me­to­da­ši« iz glav­nog gra­da i ši­re oko­li­ne vi­še ne mo­ra­ju da pu­tu­ju i vi­še od ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­lo­me­ta­ra do pr­ve vo­de na ko­joj mo­gu pe­ca­ti na omi­lje­ni na­čin. A već sa­da je iz­ve­sno da će na »Mi­ki« i te ­ka­ko bi­ti bi­ti do­brog me­tod ri­bo­lo­va

Je­se­nji cug mre­ne na Du­na­vu ni ove go­di­ne ni­je iz­o­stao, ali je zbog ne­po­volj­nih uslo­va po svoj pri­li­ci bio kra­ći i ma­nje iz­da­šan ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, oni ko­ji su ima­li ma­lo sre­će i vo­lje da i po lo­šem vre­me­nu iza­đu na ne­ki od udar­nih re­vi­ra ni­su osta­li bez uz­bu­dlji­ve ak­ci­je i le­pih ulo­va

Ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca vo­di evi­den­ci­ju iz­la­za­ka na vo­du i ulo­va, ta­ko da za­ključ­ke i o vla­sti­toj uspe­šno­sti i o iz­da­šno­sti ra­znih te­re­na, pri­stu­pa, ma­ma­ca itd. ve­ći­na nas do­no­si pre­vas­hod­no na osno­vu uti­sa­ka, ko­ji mo­gu bi­ti i te ­ka­ko var­lji­vi, kao što po­ka­zu­je i ne­dav­na ana­li­za ko­ju je na osno­vu svog pe­ca­ro­škog dnev­ni­ka na­pra­vio naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik

Odav­no je raz­bi­jen mit da je ša­ran iz otvo­re­nih (»di­vljih«) vo­da pot­pu­no ne­za­in­te­re­so­van za boj­li­je i da ga je sto­ga mo­gu­će pe­ca­ti sa­mo na tra­di­ci­o­nal­ne mam­ce po­put ku­ku­ru­za i valj­ka. Je­dan od na­ših ri­bo­lo­va­ca ko­ji je naj­vi­še do­pri­neo uvi­đa­nju ne­tač­no­sti tog sta­va ne od­u­sta­je od svog pri­stu­pa i još jed­nom do­ka­zu­je ko­li­ko je on is­pra­van, tj. efi­ka­san

O jed­nom ohra­bru­ju­ćem pri­me­ru i o jed­nom za­bri­nja­va­ju­ćem; o raz­li­či­tim shva­ta­nji­ma svr­he ri­bo­lo­va, po­što­va­nja pro­pi­sa i bor­be za či­sti­je i bo­ga­ti­je ri­bo­lov­ne vo­de