Ribolov arhiva

Pra­te­ći tren­do­ve u pro­iz­vod­nji pri­bo­ra i ri­bo­lo­vač­ke na­vi­ke, ko­je se če­sto for­mi­ra­ju u skla­du sa nji­ma, ali i sa­me do­ne­kle na njih uti­ču, ne­ret­ko za­bo­ra­vi­mo da se za­pi­ta­mo šta se de­ša­va sa ri­ba­ma ko­je po­ku­ša­va­mo da ulo­vi­mo, tj. da li se nji­ho­vo po­na­ša­nje me­nja istom br­zi­nom ko­jom se me­nja­ju mam­ci, stru­ne, šta­po­vi...

Iako je ukup­no uzev neo­bič­no bla­ga, ova zi­ma je u po­je­di­nim de­lo­vi­ma Sr­bi­je ipak »po­ka­za­la zu­be« i do­ne­la gru­pi­sa­nje ve­ći­ne ci­pri­ni­da na ti­pič­nim me­sti­ma na re­ka­ma, na ko­ja on­da na­va­le broj­ni ri­bo­lov­ci. No ni na ri­bom naj­bo­ga­ti­jim po­zi­ci­ja­ma ne mo­že se pe­ca­ti po prin­ci­pu »la­ko će­mo«

Odav­no smo se uve­ri­li da za ri­bo­lo­vač­ki pri­bor po­ru­čen pre­ko in­ter­ne­ta, kao i za mno­ge dru­ge stva­ri, če­sto va­ži sta­ra iz­re­ka: »Spo­lja gla­dac, a iz­nu­tra ja­dac«. Me­đu­tim, po­sle sa­mo jed­ne pro­be is­po­sta­vi­lo se da bi za opi­si­va­nje »nou ekšn« va­ra­li­ca ko­je je naš sa­rad­nik ne­dav­no »na sle­po« ku­pio po­me­nu­tu mu­drost tre­ba­lo pot­pu­no okre­nu­ti

Ve­li­ke gr­ge­če ni­je la­ko lo­vi­ti ni u jed­nom de­lu se­zo­ne, a po­go­to­vo ne sa­da, ka­da su vo­de iz­ra­zi­to hlad­ne, sit­na ri­ba gru­pi­sa­na, a da­ni krat­ki, pa se i ovaj gra­blji­vac ne kre­će mno­go i ni­je ras­po­lo­žen za jur­nja­vu za po­ten­ci­jal­nim ple­nom. No ima onih ko­ji naj­vi­še vo­le da lo­ve te pru­ga­ste pro­ždr­ljiv­ce baš u ovom pe­ri­o­du, ka­da je po­treb­no vo­di­ti mno­go ra­ču­na i o na­iz­gled naj­sit­ni­jim spo­red­nim de­ta­lji­ma

U dru­gom de­lu svog mi­ni-felj­to­na naš eks­pret za mo­der­ni ri­bo­lov šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va i je­dan od do­a­je­na fi­de­ra u Sr­bi­ji pred­sta­vlja tri elementa sit­nog pri­bo­ra bez ko­jih je ovaj vid ri­bo­lo­va ne­mo­guć i od či­jeg kva­li­te­ta uspeh ve­o­ma če­sto pre­sud­no za­vi­si