Ribolov arhiva

U po­sled­njih de­se­tak go­di­na su gla­vi­nja­re ma­lo po ma­lo po­sta­le naj­ko­ri­šće­ni­je va­ra­li­ce za so­ma na na­šim re­ka­ma. Ali, još ima do­sta onih ko­ji »br­ku« ra­do i uspe­šno lo­ve i dru­gim ve­štač­kim mam­ci­ma, od ko­jih vo­ble­ri sva­ka­ko spa­da­ju u naj­u­po­tre­blji­vi­je i naj­e­fi­ka­sni­je, što po­tvr­đu­je i ova pri­ča vr­snog ni­škog blin­ke­ra­ša

Ma­njak slo­bod­nog vre­me­na, neo­p­hod­nog za sva­ki iole ozbilj­ni­ji ri­bo­lov, ali i sve si­ro­ma­šni­ji ri­blji fond na mno­gim na­šim vo­da­ma, glav­ni su raz­lo­zi što se sve vi­še va­ra­li­ča­ra, od po­čet­ni­ka do onih naj­i­sku­sni­jih, opre­de­lju­je za ul­tra­la­ko i la­ko va­ra­li­ča­re­nje. Oni­ma ko­ji pla­ni­ra­ju da poč­nu da lo­ve na taj na­čin ili se nji­me odsko­ra ba­ve pre­do­ča­va­mo šta to uvek tre­ba ima­ti u vi­du ne bi li ri­bo­lov bio za­ni­mlji­vi­ji i efi­ka­sni­ji 

Svi­ma nam je po­zna­to da u ri­bo­lo­vu eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i od­stu­pa­nje od vla­sti­tih na­vi­ka i ša­blo­na če­sto do­no­si uspeh, ali je ma­lo onih ko­ji su sprem­ni da pro­me­ne pri­stup ko­ji do­no­si so­lid­ne re­zul­ta­te. Evo još jed­nog pri­me­ra ko­ji po­ka­zu­je da i te ­ka­ko vre­di da­ti šan­su no­vo­ta­ri­ja­ma, na­ro­či­to ako se to ra­di sa raz­lo­gom i uz do­bro pla­ni­ra­nje

Lov smu­đa vo­ble­ri­ma, po mra­ku, za mno­ge lju­bi­te­lje te ri­be naj­a­trak­tiv­ni­ji je vid va­ra­li­ča­re­nja. On je po­go­to­vo za­ni­mljiv u ovom pe­ri­o­du, ka­da je pre­ko da­na bo­ra­vak na vo­di ne­pri­ja­tan zbog ve­li­kih vru­ći­na, a naj­če­šće i sa­svim ne­pro­duk­ti­van jer »sta­kle­no­o­ki« u po­tra­gu za hra­nom na pli­ćim me­sti­ma i u po­vr­šin­skom slo­ju vo­de kre­će tek ka­da sun­ce ne­sta­ne sa ho­ri­zon­ta

Ka­da se ri­bo­lo­vac na­vik­nut na to da mo­ra da se po­mu­či za sva­ku iole ve­ću ri­bu na­đe na vo­di u ko­joj ta­kvih je­din­ki ima pre­vi­še, ne­ka­da mo­ra da pre­đe na gru­blji pri­bor i ve­će mam­ce, ali se mo­že de­si­ti da čak ni to ne po­mog­ne, te da mo­ra da poč­ne da ma­šta o ne­če­mu što ni­ka­da ra­ni­je ni­je ni po­smi­slio da će po­že­le­ti